Предсједник Атлас групе Душко Kнежевић објавио је нови снимак разговора са секретаром Врховног државног тужилаштва Ненадом Вујошевићем.
Транскрипт разговора
Kнежевић: Ало
Вујошевић: Молим, молим
Kнежевић: Ђе си?
Вујошевић: Ту, је ли ти још двјеста тражио
Kнежевић: Јесам
Вујошевић: Па јесте ли се договорили?
Kнежевић: То је задња блокада што су ставили, то је вриједост толика треба
Вујошевић: Је ли то и на Принцес, и на све
Kнежевић: Па на Принцес не може, Принцес се води на ове из Дубаија тамо
Вујошевић: А као на дио нешто су ставили, само на парцеле, је ли
Kнежевић: Не, него на неки, на 25% мислим ово што је нешто преко Фонда било, не знам, немамо решење, нису нам дали још, решење нам нису дали
Вујошевић: Ааа, мммм
Kнежевић: Нијеси отишао
Вујошевић: А не, ја све мислим нећеш ти ово да ме нагрдиш, оца му јебем.
Kнежевић: Ја пуштам сјутра богами, па ти како оћеш сад
Вујошевић: За мене пушташ
Kнежевић: Пуштам за тебе, рекао сам ти брате, не знам што се расправљамо сад око тога. Ти си рекао молим те јави ми само, ја ти ево јављам, мислим, мени је свеједно, ја то могу сад пустити за минут један, тако да је то сад све спремно, само да се оно...
Вујошевић: Ја би волио да не пустиш за мене можда, мене искидај како
Kнежевић: Добро, мислим, ти се играш главом, боље би ти било да одеш из Црне Горе, и да си тамо неђе друго, док не прође тамо
Вујошевић: А хоћу, него велим, можеш ли мене да макнеш?
Kнежевић: Kако да те макнем, како да те макнем, кад си ти главни актер, како да те макнем?
Вујошевић: Па што има, што има на томе
Kнежевић: А има брате свашта, ово, паре за Станковића, причаш о ономе, рекао сам ти, што сто пута понављамо то, мислим, немамо шта сад
Вујошевић: Можда, да видимо то, јер ти неће ништа учињет, оно, причамо све једно исто, он неће признати, како?
Kнежевић: Не знам, што то расправљаш са мном тако, схваташ, ја стварно не знам шта да ти кажем, ја сам ти рекао
Вујошевић: Али, ако имаш неки ефекат, па да онда то дајеш
Kнежевић: Па добро, ефекат и без ефекта, рекао сам ти ја то, ти си ме замолио само да ти јавим, и ја ево
Вујошевић: Па добро, и онда си за Мига па ништа, јел?
Kнежевић: Па добро, ништа онда, пуштам ја сад и готово
Вујошевић: А немој пуштат, но велим, велим, да, но сам се везао за оног пса, да је са мном цио живот пас
Kнежевић: Онога пса од 50 еура?
Вујошевић: Еее, а више волим тога пса, но све на свијет, замисли како ће Анђи бит, сад која ради, иако си за њу интервениса' да постане, сад, како ће њу, како ће она, она треба тек да постане тужилац, Теа у Београд, брука, ми смо поштена породица, нисмо ми, све ове породице које помињеш немају такво поријекло као ја што имам, све ове, цијелу Црну Гору што помињеш, као ја што имам. Ја сам из угледне породице, нисам репа без коријена, као ови, и сад због некаквих, стари би ми се у гроб преврнуо да зна
Kнежевић: Добро
Вујошевић: Но, добро, чини што оћеш, не знам.
Kнежевић: Важи, онда
Вујошевић: Ајд чини што оћеш
Kнежевић: Ајд
Вујошевић: Ајд