Уважена опуномоћена представнице Његове Екселенције, амбасадора Руске федерације у Београду,

цијењени домаћини из Руског дома, даме и господо учесници овога скупа,

браћо и сестре,

идеолошки саборци,

част ми је, посебна ми је част, што данас, овдје, у престоном Београду, међу браћом, и Србима, и Русима, имам прилику да се јавности обратим на начин да ће свако мој због тога бити поносан. Не мање него свети гробови и душе предака који су у Русију полагали наду, и којима је Русија, након српског имена, била једна од првих ријечи које су чули у животу, напајајући се, паралално, мајчиним млијеком. Та Русија, велика и моћна, више заштитница и мајка Русија, него пуки историјски савезник, била је и остала наше уздање у немоћи и тешкоћи. Моћна алтернатива, онај тренутак у вјечности када се надамо да ћемо ми у Црној Гори, Србији и Републици Српској моћи да опстанемо, као своји на своме, на начин на који дубоко желимо.

Без руске помоћи, свјесни смо, не можемо. Најбољи доказ је брутална НАТО агресија 1999. године, када Русија није била довољно снажна да се супростави намјери Запада да ампутира Косово и Метохију од Србије и Црне Горе. И, како год било, какве год историјске паралеле повлачили, важно је увијек рационално и трезвено израчунати – пред нама је будућност и ми Срби никада не смијемо допустити да било ко, сем нас, буде руски савезник број 1. То је наша привилегија и историјска мисија. И није плод инфериорности, него зреле свијести. Не само онда када нам је потребна руска заштита, него и онда када ми можемо објективно да учинимо нешто за Русију.

Србија и Република Српска да никада не уведу санкције великом руском брату, а ми у Црној Гори да изгурамо до краја кампању за укидање санкција Русији, за које – ако ћемо поштено – то су наше санкције себи самима и својој славној историји.

Историјска Црна Гора, она слободарска Његошева и Светога Петра Цетињскога, настала је под руским патронатом, и док је тако било, она је, и у добру, и у злу, била свјесна себе и својих могућности. Иако географски мала, у моралном и смислу симболике и херојства голема, и без обзира на габарите које су пружале државне границе, односно територију која је унутар њих, Црна Гора је била Српска и Словесна Спарта.

Наше покољење је данас заробљено у канџама НАТО пакта који је извршио класичну плишану окупацију Црне Горе, али, вјеровали Ви то или не, и наше прошлости и наше будћности. Ипак, наша борба траје, витешка, православна, светосавска. Зато ја та борба изазов.

Да вратимо Црну Гору у своје природно етничко, духовно и историјско окружење и цивилизацијски круг. Да је вратимо и да никада више не изађе из тога круга, јер су јој, у народном сјећању, а данас причамо о сјећању, зар не; ту позицију одредили сви свети из рода нашега и владари који су, мудрошћу, на голом кршу, чували народну идеју о слободи и уједињењу.

Снага човјека и народа не огледа се у паду, него у ефикасности уздизања. Увођењем санкција Русији и уласком у НАТО пакт, Црна Гора је потонула толико дубоко да је тешко претпоставити шта још то може да учини, неко у њено име, као што раде бивше и актуелне несрећне државне власти, а да посматрач констатује да је греховније, аутодеструктивније и нељудскије.

Зато, имајући у виду да је Бог на небу, а Русија на земљи, тако макар у Црној Гори говоре свих ових вјекова православни мислиоци и истински државници, апелујем на све Вас, поготово на структуре политичке и дипломатске моћи у Руској Федерацији – немојте заборавити оне у Црној Гори који вапију да се исчупамо испод НАТО чизме и који живимо у својој земљи Црној Гори, али у туђој НАТО држави.

Колико је на нама да се изборимо за укидање санкција Русији и повратак историјском сјећању, толико је и на Вама да јасно саопштите да имате намјеру да се борите за нас и да нас желите у својој интересној сфери.

Народ Црне Горе, свако ко се једном прекрстио, гледајући ка Истоку, то од Вас очекује.

Нека живи велики руски народ, како у Русији, тако и на ослобођеним територијама на простору некадашње Украјине!

И - нека живи слободно Српство.

Браћа, православна, у добру и злу, заувијек. По сјећању и по судбини.‍