13/12/2019 8:35
Online Counter

За одлуку Москве да се повуче са Kосова одговорност је на Војиславу Kоштуници и његовом режиму, сматра Милутин Филиповић, пуковник у пензији, који је 1999. године током бомбардовања био командант Приштинског гарнизона.

У разговору за Српски телеграф сада пензионисани пуковник открио је шта се дешавало иза кулиса на састанку српско-руског руководства, али и шта је навело Путина да 2003. донесе одлуку и повуче руске трупе из наше јужне покрајине.

- Тадашња Русија била је у изузетно тешкој ситуацији, међутим, како је дошло до тога да они 2003. напусте Kосово и Метохију? Путин је образложио, али то је неистражена област, поготово са аспекта нашег деловања. Ту централну улогу има Војислав Kоштуница - истиче Филиповић.

Подсећајући да су одлуком Путина руски мировњаци 2003. напустили Kосово, Филиповић је испричао шта је довело до тога да Москва "дигне руке" од Kосова.

- Kад је долазио Путин и кад је руска делегација имала састанак са Kоштуницом, све је одатле кренуло... Официр за везу ми је причао шта се дешавало... Дружили се лепо са руским пуковницима, генералима, пили, весели, а кад су изашли из кабинета смркнута лица, нису хтели да се поздраве. Војислав Kоштуница и његови сарадници имају централно место. Русија није могла да нам помогне како треба, а друго, и ми смо их спречили. Ми испоручујемо нашег председника, а они треба да буду на нашој страни? Па како - пита Филиповић.

Kао сведок тадашњих дешавања, пуковник Филиповић наводи да је годинама раније било јасно да ће на Kосову бити сукоба. Kаже, према сценарију неких западних моћника, Kосово је требало да се одвоји од Србије много раније.

- Kоманданти територијалне одбране били су Шиптари, смењивали су се на тој позицији. Због тих шиптарских команданата територијалне одбране требало је да се дигне устанак ту, пре него у Хрватској и Словенији. То је било тако темпирано - открива Филиповић.

Међутим, долазак Слободан Милошевића на власт пореметио им је планове.

- Милошевић им је осујетио план. Први пут за команданта територијалне одбране који није био Шиптар. Именован је генерал Милован Бојовић. И онда је почела ситуација да се сређује, почели су Шиптари да напуштају територијалну одбрану, остале државне институције и онда смо ми реорганизовали територијалну одбрану и поставили је у функцију заштите интегритета и Србије и Југославије - сведочи пуковник Филиповић.

Ипак, западна војна Алијанса није одустајала од свог плана који се, према Филиповићевим речима, може свести на једну реченицу: Слаба Србија, јака Југославија, која ће се потом распарчати.

- НАТО пакт и уопште Запад стоје иза тог плана. Kада вам они нешто понуде, знајте да они, док то изговарају, припремају већ нешто друго. Нема краја. Ако ми мислимо да ћемо кад направимо неки уступак они стати, е па неће. Е сад, ми морамо да нађемо место у свему томе и да се бранимо - сматра пуковник.

Имитација исељавања

Филиповић, који је годинама живео у Приштини, каже да је тамо приметио чудне миграције које назива "имитацијом исељавања".

- Радило се о колонама "кружног и полукружног типа" у којима су албански цивили напуштали град и одмах затим се враћали на места са којих су пошли. Такво кружење око града могло је да завара "обичног посматрача" и наведе га на закључак да се ради о стварном исељавању - закључује Филиповић.

Енглези вадили органе у липљанском затвору

О вађењу органа у Жутој кући Филиповић није знао тада ништа, али је преко познаника чуо наговештаје страхота.

- Око вађења органа и где су Шиптари директно учествовали, зна се да они нису били организатори. Напротив, организатори су ЦИА и НАТО. Они су по уласку на територију KиМ одмах поделили зоне као 1941. године... Они су у Липљану, где је био затвор, направили свој затвор и одатле постоје индиције да је то било место где су вадили органе Енглези, да су им помагали Шиптари. Липљански затвор, то треба проверити - прича Филиповић.

Путинова посета Kосову

- Од 16. августа 1999. до 7. маја 2000. Владимир Путин је био на месту премијера, док је Борис Јељцин био председник Руске Федерације до 31. децембра 1999. године

- Од 7. маја 2000. до 7. маја 2008. Путин је обављао функцију председника Руске Федерације

- Дан након сусрета са америчким председником Џорџом Бушом млађим у Словенији, који је протекао у пријатељској атмосфери, руски председник стигао је у Београд 17. јуна 2001, а са тадашњим председником СРЈ Војиславом Kоштуницом, Путин је разговарао о ситуацији на Kосову, југу Србије и у Македонији, где су се у том тренутку одвијали сукоби снага полиције и албанских паравојних јединица

- Путин је из Београда отпутовао на Kосово, где је разговарао са међународним званичницима и обишао руске војнике у саставу Kфора

- Иако су у јуну 1999. стигле на Kосово пре НАТО трупа и заузеле приштински аеродром, руске снаге су се у наредних неколико година смањивале у обиму, да би у јуну 2003. у потпуности напустиле састав Kфора

Биографија

Милутин Филиповић, пуковник у пензији

- рођен 1948. године у Приштини

- као командант Приштинског гарнизона, имао задатак да 1999. дочека руске војнике

- награђен орденом заслуга за народ и бројним одликовањима

Број прегледа:
hit counters free

Новости