2/4/2021 13:04
Online Counter

Геноцид, а шта је у ствари Геноцид?

Приликом сведочења у Хагу, командант мировних снага за БиХ, генерал Морион на питање о геноциду и броју побијених у Сребреници даје следећи одгвор: "Побијено је нешто око осам-стотина униформисаних лица која су предходно била разоружана. Геноцид се није догодио али ово јесте била нека врста злочина."

Упоредите сада Крагујевац и Краљево 1941. У Крагујевцу су махом побијена недужна деца оба пола, а уз то, додатно су побијени цивили, углавном мушког рода, како би се намирио број. У Краљеву су побијене искључиво одрасле особе, углавном мушког рода. Цифра у Крагујевцу и Краљеву надмашује далеко, цифру побијених у Сребреници, па нико за ове злочине не одговара ни до до данас и нико не приписа Немцима да су починили геноцид.

Милошевић је изоставио, вероватно се није досетио, да упита Мориона како се то догодило да Медлин Одврајт сазна за гробницу и побијене, далеко пре, него су за стрељање разоружаних сазнали српски непосредни команданти?

Одговор на ово питање треба потражити у томе што је злочин извела група изслуженика из Француске легије странаца који су међу српске војнике били убачени од стране ЦИА. За њих је и сам Морион одлично знао, пошто је некима пре него је пристигао у Босну командовао у јединици, која, мислим да је била стационирана у Чаду. Дакле шта се год догодило у Србреници то је мање више  неважно. Геноцид или злочин све једно. Важно је ко га је починио, и питање да ли ће злочинци, где и сам Морион не мањкава, икада бити изведени пред суд?

Уз пут Немци нису никада били осуђени за злочин над 300 хиљада побијених италијанских цивила над којима је бес искалио Адолф Хитлер, због њихове неборбености и како је он то рекао преране циганске капитуклације, додајући да су Италијани исти као и Цигани те их треба истребити. Ово је све забележио професор Еванс у својој обимној студији о Трећем Рајху, а о овоме обични људи и јавност појма данас немају. Шта је 800 униформисаних, који уз пут, су и сами били злочинци, у односу на  9 хиљада крагујевачко-краљевских и 300 хиљада италијанских невиних цивила?

А што се тиче ових који се држе Сребренице и неких ситних изступа у БиХ, имам новост. Студирајући личност какв је био Адолф Хитлер, и његове данашње наследнике, који бране сенаторима и новинарима да снимају геноцид на америчко-мексичкој граници, јер доле се заиста дешава геноцид, и то најгоре врсте, да је Адолф остварио свој сан. Не би он после триумфа поштедио ни његове најближе сараднике, Хрватске Усташе, Босанске Ханџаре, ни Бугаре ни Румуне. Све би он њих заједно са Србима, као и Жидове одвео у гасне коморе које су биле спремне и чекале нове "госте" отворених врата.

И нешто још за Абазовића. Пријатељу, да ли си јасно прочитао поруку америчког амбасадора у Приштини, који је одржао лекцију тамошњем мафијашком руководству. Шта каже амбасадор. "Не долази у обзир никакво уједињење са Албанијом. Па додаје да за стварање велике Албаније за ту идеју нису гинули амерички војници. Где је овде логика? У обичном размишљању, логика не постоји. Али амбасадорева је јасна. Шта ви господо мафијаши мислите? Да ћу се ја лако одерћи свог амбасадорског положаја. Ни случајно. И у прву је. Његов је интерс јачи од сваког другог интереса својих потлачених ма ко они били. Он у Приштини има плату исту као и амбасадор у Берлину. Ко ће више да уштеди, он или његов колега у Берлину? Па он ће из Приштине отићи као милионер, а онај у Берлину, са неком пензијом од пет или шест хиљада месечно. Колонија је колонија и она само може да служи интересима колонисте а не потлаченог.

Те тако, да ли је била паметнија политика Пашића и Есад-Паше, који су се договорили да мање више Албанија и Србија буду нека врста двојне краљевине. Министарство спољних послова краљевине Србије је истовремено било одговорно да обе земље представља у свету.  У најмању руку оваква политика је била гарант мира и слободе за оба народа.

****************************

Када сам се јуче дотакао овог деликатног питања поводом изјаве Латинке Перовић која сигурно добија свог наследника, другу психички поремећену личност Камилу Харис, за коју Јозеф Други, који као и његов имењак из покојне СФРЈ Јозеф Први добија питања и припремљене одговоре које чита на прес конференцијама, овај модерни Калигула ту камилу назива да је председник. Због ограничења простора и времена изоставио сам нешто веома важно.

Као прво према овој дефиницији геноцида:

Genocide is a denial of the right of existence of entire human groups, as homicide is the denial of the right to live of individual human beings; such denial of the right of existence shocks the conscience of mankind, results in great losses to humanity in the form of cultural and other contributions represented by these human groups, and is contrary to moral law and the spirit and aims of the United Nations. Many instances of such crimes of genocide have occurred when racial, religious, political and other groups have been destroyed, entirely or in part.

— UN Resolution 96(1), 11 December 1946

Догађај у Сребреници се не може дефинисати никако као геноцид. Тај догађај се једино може окарактерисати као ратни злочин, исто како су окарактерисани ратни злочини, Мачва 1914, Краљево, Крагуијевац 1941, мада они више личе на неки мини геноцид, у односу на ову дефиницију.

Но први геноцид који се десио у историји човечанства су у ствари починили комунисту када су употребили хемијско оружје да угуше побуну у Тамбовској области. У том масакру на најзверскији начин побијено је преко милион етничких Руса, а да наредбодавци да се овај злочин спроведе нису били Руси. Московски Президиум у свом саставу није имао ни једног Руса, ни једног комунисту који је водио порекло од хришћанина, било које секте, осим Јозефа Жугашвилија званог Стаљин, који је из Богословије избачен због силовања једне монахиње.

Абазовић и Латинка Перовић су лажови, не знам за Абазовића, али ова нарцисоидна сада већ ружна баба, која је на несрећу рођена у Крагујевцу, баба је један обичан психопата и патолошки лажов од када ја за њу знам, а знам је преко тридесет година.

Лаж је да постоје пресуде судова да је овај инцидент окарактерисан као геноцид. Судије чак и у Нимбершком процесу у својим пресудама нису употребаљавале реч геноцид, јер судије нису стручњаци за ову област. Они у пресудама могу да окарактеришу дело као криминал и злочин, али не и никако као дело генцидно, пошто је то надлежност Савета Безбеднсти да Генералној Скупштини УН на основу екпертизе стручњака, предложи да изгласа резолуцију о сврставању једног злочина у ранг геноцида.

И као што сам рекао, злочин у Сребреници се јесте десио, познато је многима, који су тај злочин наручили тачно ко га је извео, на жалост починиоцима и наредбодавцима овога злочина нико још није судио, а како ствари стоје, никада им суђено бити неће. Неки од њих су сенилне старе особе, као ружна баба Медлин, други су већ под земљом, а неки се још увек шетају слободно улицама Париза.

Једног дана када истина о овом злочину продре у јавност, а то се обично дешава после тридесет до педесет година од самог догађаја, дакле онда када више не буде живих сведока злочин који се десио у Сребреници биће окарактерисан као колатерална штета. Жалосно и тужно.

Јанко Бојић

Број прегледа:
hit counters free

Новости