9/5/2020 21:28
Online Counter

Друго званично име које Сергеј Трифуновић као политичар свакодневно користи је свирач к...а! Уста су му, иначе, пуна искључиво те ствари што се може двојако тумачити као његов лични фетиш да воли ту ствар стално да има у устима или као недостатак исте. Kако год, својом одлуком да изађе на изборе Трифуновић је показао и да му је политика к...ц. Није ни чудо кад му је један од политичких саветника знаменити јуловац и некада велика узданица Мирјане Марковић - Зоран Чичак.

Свакога ко нешто мало зна о Сергеју ова одлука није изненадила. Одличан глумац, али карактер нула, низак ниво свести, овештали скандал мајстор, манијакални егоцентрик, једноставно речено људски измет вешто упакован у популарност јавне личности. Цена дружења са Цецом, Легијом, Паном, његовим великим другаром, иначе, Шешељевим и Вучићевим кримосом, нагли прекид истраге око његове хуманитарне организације, утицај на именовање министра културе Вукосављевића, његово јавно бусање колико му се нуди посланика и пара да би изашао на изборе, мора једном да се плати. Продајом, издајом, бруталним гажењем Споразума са народом и ко зна чиме још, што карактеру какав је Сергејев није ништа ни страно, ни необично.

Таквих карактерних нула и свирача оне ствари препуна је политичка сцена Србије, почев од председника Вучића, па надаље. У том смислу ће се Сергеј брзо уклопити, па могу заједнички да свирају к...у, Вучић да солира, а Трифуновић да му терцира. Таман за политичку цајку. Због тога овакви избори и служе. Отуда се и поставља питање зашто су се уопште такмичили за место председника ПСГ, Сергеј Трифуновић и Александар Оленик, кад обојица излазе на изборе, а очигледно имају и истог газду. Подсећања ради, по повлачењу Саше Јанковића из политике, за председника ПСГ се опредељивало само 32 особе, што је и за избор председника кућног савета неке зграде јако мали број људи. Њихов учинак у самом ПСГ пре тога је, иначе, био нула. Одлуком о изласку на изборе јасно се показало чему служе, а тек ће се видети који су им даљи задаци. Недела су, ионако, њихова главна дела тако да не морате да бринете.

Изјава Трифуновића да улази у свињац како би вратио достојанство народу, најбоље говори о превари чије је он тренутно део. Достојанство народу не могу вратити људи који га немају, који чак ни дату реч нису у стању да одрже. Србији је превише Вучићевог лудила, лажи и пренемагања да би се сад бавила Сергејевим. Поставља се питање шта је са знаменитим члановима политичког савета ПСГ који ноћу потписују разне апеле око бојкота избора, а дању учествују у доношењу одлуке о изласку на њих. Шизофрено прилично, као и сама власт.

Уосталом, ево сад прилике за њих, али и за Сергејевог брата Банета који је током протеста, а и после, стално предлагао својеврсно тело које би контролисало опозицију. Бранислав Трифуновић јако добро зна карактерни потенцијал чланова ПСГ, а и свог брата, па нема разлога да управо сад не формира то што је желео током протеста.

Шта год да се убудуће буде дешавало са изборима у Србији, ови ће сигурно остати упамћени по једном, а то је да ће буквално све политичке фекалије испливати на видело. То пружа народу јединствену прилику да их се реши једном за свагда. И овакве власти и ових који се представљају као опозиција. Потребно је само пажљиво повући воду. И то најмање два пута, за сваки случај, јер ни канализација није оно што је некад била. Не прима баш сваку фекалију.

Или што рече Сергеј Трифуновић на званичном проглашењу бојкота, онако доследно како само он уме „Вучићу, нећу да се играм с тобом ни за 500 хиљада евра, ни за цензус од 3 одсто, направи сцену какву год желиш, али овога пута без нас у улози статиста у театру апсурда...“ И саветовао је Вучићу да надува бизона. Сад може и Сергеја. Ионако то воли више од свега.

Direktno.rs

Број прегледа:
hit counters free

Новости