Српска православна црква никада није имала својство правног лица у Црној Гори, никада. Ни у претходном периоду, ни данас, те стога не може располагати било каквом имовином. Али, не мислимо да је ово питање имовине, и да ми имамо имовински спор са државом Србијом, рекао је у интервјуу Ројтерсу предсједник Црне Горе Мило Ђукановић.

Ђукановић је подсјетио да је предсједник Србије Александар Вучић више пута поновио да Србија има намјеру да заштити угрожна права Срба у Црној Гори, “иако заиста ни ми, ни било ко од објективних посматрача из региона и са стране не види угроженост права грађана.”

“Дакле, ни представника било које вјерске или националне заједнице, и ту се његова интервенција није задржавала него је као што знате изашао неколико пута са тврдњом да је ријеч о светињама, то јест о објектима, дакле, имовини која је имовина СПЦ, и самим тим државе Србије. Желим да Вас увјерим да на бази врло пажљивог ишчитавања свих докумената којима је био уређен правни и политички живот незавнисне Kраљевине Црне Горе не може бити говора о томе. Дакле, то је апсолутна неистина, и жао ми је да се мој колега, предсједник Србије, служи да кажем таквим политичким квалификацијама, а да претходно није уложио минималан напор да у комуникацији са мном, или тражећи просто документацију коју бисмо му ставили на увид, провјери да СПЦ никада није имала својство правног лица у Црној Гори, никада. Ни у претходном периоду, ни данас, те стога не може располагати било каквом имовином”, истакао је Ђукановић.

Он истиче да Црна Гора не мисли да је ово питање имовине, и да ми имамо имовински спор са државом Србијом.

“Ми мислимо да се ово питање злоупотребљава да би се испољио патернализам према Црној Гори, који се испољава специфично, али опет рекао бих не и непознато, јер се понавља формула из 90-их година, гдје Србија улази у опасну замку да штити наводно ургожена права Срба у региону, угрожавајући суверенитет других држава и тако срља у спорове, који нажалост, као што знамо из искуства, могу да доведу до нестабилности и сукоба. Поменули сте и умијешаност још једне државе, поменули сте умијешаност Русије. Такође, у праву сте. Дакле, било духовно, било свјетовном линијом, Москва је недвосмилено саопштила своје интересе у односу на актуелни проблем у Црној Гори”, истакао је он.

Предсједник Ђукановић је подсјетио да је митрополит Иларион 2011. године уочавајући једну неодрживу позицију СПЦ у обновљеној, независној држави Црној Гори, предлагао модел организације Православне цркве, по узору на оно што је била организација Руске православне цркве, у некадашњим совјетским републикама, која се заснивала на високом степену аутономије, и чије су се границе дјеловања подударале са државним границама тих сада независних држава.

“То је формула коју је тада предлагао митрополит Иларион, али која тада није апсолутно наишла ни на минималну пажњу, а камоли на подршку СПЦ у Црној Гори, која жели да сачува свој монопол и своју инфраструктуру као инфраструктуру великосрпског државног пројекта, кроз организацију четири епископије у маленој Црној Гори, у којој имате двије епископије које су оригиналне црногорске, дакле Митрополију цногорско-приморску, и Будљиманско-никшићку, али имате и двије које су прекограничне, дакле које заправо потврђују само оно што митрополит Амфилохије стално саопштава, а то је да државе настају и нестају, да су цркве трајније од самих држава, и очигледна је намјера да се чува инфраструктура великодржавног српског пројекта кроз организацију цркве у Црној Гори”, појаснио је он.

Према његовим ријечима након почетка стварања државе Срба, Хрвата и Словенаца, нестаје независна држава Црна Гора, пар година након тога формално нестаје и ЦПЦ. Појашњава да је идеја Закона о слободи вјероисповијести да ону имовину коју је Црква користила до 1918. године, која је финансирана из државних фондова, учини државном имовином Црне Горе и, такође, да државном имовином учини и ону имовину која је стварана прилозима грађана који су градили своје сеоске цркве и манастире у том периоду.

“Наравно, уз услов да ти објекти имају својства културно-историјских споменика, чиме би они представљали вриједну културно-историјску баштину Црне Горе, а сама држава преузела одговорност за њихово одржавање, и на тај начин очување неког вриједног споменичког наслеђа. Умјесто да СПЦ изађе са аргументима којима се супротставаља тим двијема интенцијама закона, она се одмах након усвајања закона послужила једном грубом манипулацијом, а та манипулација гласи: Морамо да бранимо светиње. Дакле, да се бране светиње од кога? Од државе Црне Горе која наводно угрожава светиње које су у власништву СПЦ и њихових вјерника”, нагласио је Ђукановић.

Без обзира, како додаје, што смо се од стране државе у небројено наврата, са најразличитијих адреса, већ врло прецизно декларисали да нам није намјера да угрожавамо било чију имовину, посебно да нам не пада напамет да мијењамо намјену цркава и манастира, напротив, да ће цркве и манастири и даље служити само онима којима су и до сада служили.

“А то је вјерницима православне цркве, дакле без обзира на то, видите, манипулација још траје захваљујући истрајности СПЦ у Црној Гори, што нас сада већ, да кажем, недвосмилено увјерава да није основни проблем у закону, нити је тема овог спора однос Цркве и државе, него је у подтексту овог питања намјера заправо да се доведе у питање независност и сувереност државе Црне Горе и да се доведе у питање њен грађански карактер“, поручио је он.

Оцијенио је да је СПЦ као инструмент великосрпског национализма последња антицрногорска инфраструктура на простору Црне Горе и то је на дуги рок неодрживо питање.

“Ми то питање морамо ријешити кроз решавања статуса православне цркве у Црној Гори. Зато сам и покренуо питање обнове Црногорске аутокефалне православне цркве, имајући у виду њено историјско утемељење, и имајући у виду оно што је канонска пракса унутар православља. Али када питате да ли је ово континуитет деструкције према суверености Црне Горе и према намјери Црне Горе да настави путем усвајања европског система вриједности, и путем припадности европским и евроатланстким интеграцијама, нема никакве сумње да је ово тај континуитет. И претпостављам да то никога не изненађује. Није нико очекивао да ће Русија након неуспјелог покушаја 2016. године, да промјеном власти осујети улазак Црне Горе у НАТО, тако лако одустати”, сматра он.

Ђукановић је нагласио да је СПЦ од доласка митрополита Амфилохија у Црну Гору деведесетих година прошлог вијека, политички субјект.

“И није то најгоре. Најгоре је што су они заступници најретроградније могуће политике. Дакле, они су обичан инструмент великосрпског национализма у региону, и као што ћемо се сјетити, такву су улогу имали и у Хрватској, и у Босни, и на Kосову. И на жалост, тамо гдје су се они декласирали као политички субјект, ту су увијек страдали људи, а у финалу су стадали српски национални интереси, иза којих су они наводно горљиво стајали. Данас, они су као што сам казао, субјект политичког живота у Црној Гори, они су ти који данас опредјељују како ће просрпска опозиција наступити на предстојећим локалним изборима у Тивту. Једнако тако ће бити или више инволвирани на предстојећим парламентарним изборима, али све то није ништа ново”, додао је он.

На питање новинара како ће Црна Гора ријешити проблем са Србијом Ђукановић је одговорио да ће се то решавати повратком на позиције на којима су искрено или неискрено, дакле, што се тиче Црне Горе дефинитивно искрено, и као што се зна са црногорске стране нема никаквих атака према Србији, нити се угрожава независност, територијални интегритет или суверенитет Србије.

“Дакле, повратак на оне позиције на којима смо били прије овог спора. А то је да Србија мора показати да не само декларативно, него суштински, у сваком свом поступку, уважава чињеницу да је Црна Гора независна држава која има права да доноси суверене одлуке о свом правцу развоја, и која мора бити поштована од Србије као један добар сусјед и добар актер нашег партнерства и наше регионалне сарадње. Што се Црне Горе тиче, желим да поновим да то никад одавде није било упитно. Да није упитно ни данас, након што смо прошли једну баражну, опасну и некоректну паљбу са медијске и политичке сцене Београда. Дакле, није ни данас то упитно. Није упитно ни што се тиче будућности, јер ми нијесмо људи који ће на то реаговати лично или сујетно, него увијек као до сада, као људи који ће одговорно промишљати шта је добро за нашу државу, шта је добро за јако важне односе наше државе са државом Србијом и шта је добро за стабилност и за перспективу развоја нашег региона”, закључио је он.