Пише: проф. Радмила Тонковић

Србски народ  је изгубио великог човека и пријатеља, ненадокнадивог публицисту и политиколога, историчара, доктора наука, академика, дипломату, родољуба и дивног и племенитог човека – Слободана Јарчевића (1942-2020).

Написати официјелну биографију Слободана Јарчевића у неколико редака није тешко, али је претешко и немогуће у таквом тексту изразити сву величину ове громаде од човека, истинског родољуба и Србина, али и великог алтруисте, вечног и неуморног истраживача, србског историчара, без којег би историја нашег народа остала магловита и нерасветљена, оштећена и затамњена.

Силно храбар у свим временима и вуненим, и чупавим, и опасним, и погубним и претешким за србски род. Историчар од искона и од рођења, од Бога обдарен памећу и спознајом, као и способношћу дубљег сагледавања проблема и историје, увек на бранику истине и Отаџбине.

Неустрашив пред многобројним непријатељима, који му чак забранише и путовање у родни дом и родни крај због бритког ума и језика, најјачег и најопаснијег оружја за кукавице и незналице. А управо је рођен у непријатељском крају  (Горње Равно на Купресу) у претешка ратна и погубна за србски род времена (2. фебруар 1942. година – II светски рат у НДХ), да би се породица Јарчевић 1946. године преселила у слободни Банат, где завршава основну и средњу економску школу, док Факултет политичких наука завршава у Београду. И гле ироније, на служење војног рока је 1965. године упућен у тенковску јединицу у злогласно Јастребарско у Хрватску (једини логор за децу у свету у II светском рату).

Као запослен у Савезном секретаријату за иностране послове СФРЈ конкурише за дипломатију 1970. године и на јавном конкурсу бива најбољи у групи. Као дипломата службовао је у Замбији, Грчкој, Индији, Румунији, Кувајту и Белорусији. А након распада СФРЈ  од 1990. до 1999. године је био министар иностраних послова Републике Српске Крајине, и од 1992. до 1994. године саветник тадашњег председника Милана Мартића.

Др Јарчевић је успешно и предано радио у часописима : Дневник, Реч младих, НИН, Погледи, Дуга, Новости, Српско наслеђе, Политика, Глас јавности, Борба, Књижевност, Експерс политика, Књижевне новине, Кикиндске новине, Енигма, Збиља, Сербона, а и као сарадник у Зборницима –  Албанци лажни Илири и Летопис матице српске у Дубровнику.

У свом плодном списатељском раду истраживача, историчара, публицисте и незаобилазног аналитичара србске прошлости др Јарчевић нам је оставио пребогату ризницу дела од огромног значаја за будућност, на чије замке нас је упорно упозоравао, а наслови његових дела довољно о томе говоре: И богови су говорили српски, Изгон Срба и Грка, Ратници светог Ђорђа, Историјске скривалице (у два тома), Срби пре бискуповог Адама, Република Српска Крајина – државна докуманта, Греси историчара, Хрватска језичка беспућа, Измишљено досељавање Срба (коаутор, заједно са Јованом И. Деретићем), Народ српски а историја хрватска, Бивши Срби, Градишћански Хрвати су Срби, Брисање знакова српства, И од Истре до Дрине Србија, Мостарске издаје.

Слободан Јарчевић је подржавао  Српску аутохтонистичку историјску школу, предано и дуго година сарађивао са историчаром Јованом И. Деретићем и ја лично се веома поносим успешном и дивном многогодишњом сарадњом са овим горостасом србске мисли и пера и знам и већ осећам да ће ми одистински недостајати. Јер, ретко се рађају овако несебични и дивни људи, који раде на добробит људског рода, визионари будућности, дубоки аналитичари прошлости и одважни  прегаоци и борци против неистине и зла које она доноси. Ако бих морала да једном речју одредим господина Јарчевића, ја бих рекла да је он био, јесте и остаће наша србска ИСТИНА.

Награђен је „Великом повељом“ и звањем почасног доктора наука у Друштву за истраживање старе словенске историје Сербона у Нишу 2008. године, а имао је и звање академика и потпредседника Светске Академије наука и уметности «Никола Тесла».

НЕКА ЈЕ ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА ВЕЛИЧАНСТВЕНОМ И ВЕЛИКОМ БОРЦУ ЗА ИСТИНУ И СРБСТВО – ДОКТОРУ НАУКА И АКАДЕМИКУ СЛОБОДАНУ ЈАРЧЕВИЋУ!

ЗАСЛУЖИО ЈЕ ЦАРСТВО НЕБЕСКО!

ВЕЧНО ЗАХВАЛНИ СРБИ!

Аутор је прва жена – ваздухопловни новинар и прва жена-ваздухопловни уредник на Балкану у часописима – “Аеромагазин”, “Наша крила” и “Мома-Гласник”, а као списатељ, новинар, публициста и преводилац пише и објављује у многим часописима у земљи и иностранству и члан је “Удружења новинара Србије” и  “Међународног Удружења словенских новинара” и добитник је Дипломе и Златне медаље Савеза новинара Русије