5/7/2019 18:26
Online Counter

На предстојећим парламетарним изборима у Грчкој, у недељу, 7. јула, по истраживањима јавног мњења и резултатима мајских европских и локалних избора, владајућа левичарска коалиција Сириза ће изгубити власт и то са великом разликом од десет одсто од конзервативне Нове демократије.

Пред ту највероватније велику политичку промену, на питање зашто Сириза губи изборе и то са толиком разликом, одговара професор политичких наука Панајотис Јоакимидис.

Сириза је на власти од јануара 2015. године у коалицији с екстремном десницом, Странком независних Грка (АНЕЛ), али се Сириза без обзира на то представљала као “прва левичарска власт” у Грчкој од краја грађанског рата (1949). То је лаж, тврди Јоакимидис, јер је Свегрчки Социјалистички Покрет (ПАСОК) управљао Грчком 1980-их и 1990-их.

Одлуку о одржавању избора у недељу, и то ванредних, баш средином лета када се то у Грчкој не ради, а четири месеца пре истека свог пуног мандата, премијер Алексис Ципрас је донео због лоших резултата његове Сиризе на мајским евро-изборима, на којима је Нова демократија (НД) победила са 9,5 одсто предности.

Неуспех Сиризе да опстане потиче пре свега од тога што је она 2015. године дошла на власт с великим популистичким обећањем да ће „уништити меморандуме“, споразуме с повериоцима о међународној финансијској помоћи Грчкој, договорене са такозваном „Тројком“ (Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд).

Сириза је обећала гласачима да ће „потезом пера“ укинути политику штедње, да ће на претходни ниво повећати плате и пензије, да ће животни стандард бити као пре кризе, да ће се Грчка ослободити блиског надзора „Тројке“ и „поново постати слободна и суверена“.

Али, уместо свих тих веома нереалних циљева, пише Јоакимидис, Сириза је била приморана да јула 2015. године с кредиторима потпише и Трећи меморандум, под још оштријим условима него претходна два, и да сама наметне политику још строже штедње, затим да настави да смањује плате и пензије, да настави ригидну политику фискалне консолидације да би се постигли високи буџетски вишкови путем још оштријег опорезивања наметнутог грчкој средњој класи.

Тешко, претерано опорезивање које је снажно погодило средњу класу, сматра се једним од основних обележја Сиризине економске политике. Зато се њен изборни дебакл углавном приписује „освети“ средње класе због превеликог опорезивања, пише професор Јоакимидис.

Уз то, по мишљењу низа познавалаца, изузетно штетан Трећи меморандум могао је бити избегнут, да влада Сиризе није наставила „врло авантуристичке преговоре“ са ЕУ током првих седам месеци на власти од јануара до јула 2015. године.

Иако је августа 2018. године, формално истекао последњи, Трећи меморандум, и окончан је директни надзор ЕУ над Грчком, многи бирачи нису опростили Сиризи кршење обећања.

Чак и неке позитивне политичке мере које је увела влада Сиризе, укључујући споразум о решавању дугогодишњег спора са северним суседом Грчке око његовог назива који је промењен у Северна Македонија, као и проширење права мањина, спроведене су толико неспретно, да је то отуђило друге бираче, пише Јоакимидис. Уз све то, влада Сиризе је, упркос свом идеолошком опредељењу, отворено покушала чврсто контролисање државних институција, укључујући правосуђе, чиме је подрила владавину права, кршећи основна начела демократске политике и процеса. Покушала је да контролише и медије, а да своје политичке противнике елиминише блаћењем.

Све је то разљутило друге, либералне сегменте бирачког тела које је реаговало подршком супротном политичком полу, првенствено конзервативној НД.

Сиризу је на маргину политичке сцене отерало и то што се опоравио „Покрет промена“ (КИНАЛ), прогресивна социјалдемократска партија која окупља делове некадашњег ПАСОК-а и друге леве снаге. После повећања подршке гласача на мајских 7,72 одсто (4,2 одсто 2015.), чиме је постао трећа сила после НД и Сиризе, циљ КИНАЛ-а за парламентарне изборе у недељу је даље јачање и позиционирање на месту водеће социјалдемократске, политичке левице у Грчкој ,чиме Сириза још више клизи ка маргини сцене.

Тако дан после избора, у понедељак, за Грчку почиње веома изазован период који ће, оцењује на крају професор Јоакимидис, пружити и сјајну прилику Сиризи у опозицији да преиспита свој политички идентитет.

Број прегледа:

Новости