16/10/2019 7:08
Online Counter

Бивши амбасадор Велике Британије у Србији сер Ајвор Робертс свједочио је пред међународним судом у Хагу да је некадашњи шеф Службе државне безбједности (СДБ) Србије Јовица Станишић био “тајни агент Централне обавјештајне агенције (ЦИА)” Сједињених Америчких Држава.

На суђењу Станишићу и оперативцу СДБ Србије Франку Симатовићу-Френкију, оптуженим за злочине над несрбима у Хрватској и БиХ, амбасадор Робертс је, као свједок Станишићеве одбране, сугерисао да је поуздана информација да је Станишић био “тајни агент ЦИА”, коју је објавио 2016. у својој књизи “Разговори с Милошевићем”.

На питање тужиоца Дагласа Стрингера о пореклу и заснованости те информације, Робертс је одговорио да му британска влада “није дозволила да говори о тим стварима” и да је “недавно” упозорен да мора поштовати закон о службеној тајни. Подсјећајући да је званични Лондон одобрио садржај амбасадорове књиге прије него што је она објављена, тужилац Стрингер је питао да ли је та “информација поуздана”, на шта је свједок узвратио: “Ви просудите”.

“Хоћете ли да кажете да се не смемо ослонити на ту информацију?”, инсистирао је тужилац. “Ја бих се, сасвим сигурно, ослонио на све што пише у књизи”, одговорио је Робертс, који је у Београду службовао од 1994. до 1997. Упитан “шта је британска влада знала о Станишићу”, свједок је казао да “не жели да улази у то”, будући да је услов за његово свједочење био да не буде питан о “прикупљању обавјештајних података”.

Робертс је, међутим, рекао да је Станишић био “застрашујући шеф тајне полиције” тадашњег предсједника Србије Слободана Милошевића.

“Станишић је знао гдје су тијела закопана”, рекао је Робертс, не прецизирајући да ли користи стилску фигуру за тајну у енглеском језику или мисли дословно. Нагласио је да је Станишић “уколико би био приморан, могао открити по Милошевића изузетно неугодне ствари”, али је одбио да детаљније образложи, позивајући се на инструкције Форин офиса.

Као доказ за Станишићеву моћ и блискост с Милошевићем, Робертс је испричао шта му је предсједник Србије рекао 1995. током кризе коју су изазвали Срби узимањем припадника Унпрофор за таоце.

“Милошевић ми је рекао: 'Станишић (кога је послао у Републику Српску) ће рећи Радовану Караџићу да ћу га убити, ако не ослободи таоце. Караџић зна да то могу да урадим'“, посвједочио је британски дипломата, додајући да је Станишић имао моћ да ту поруку пренесе.

Од краја 1993, када је вођство Републике Српске, упркос инсистирању Србије, одбило да прихвати Венс-Овенов мировни план, Милошевић је, по Робертсу, сматрао Караџића “својим Франкенштајном” који се отргао контроли.

“На овај или онај начин, Милошевић је од 1994. зато покушавао да уклони Караџића”.

На питање тужиоца да ли је Станишић помогао Милошевићу да створи српске “државице у Хрватској и БиХ”, свједок је рекао да “претпоставља” да је тако.

“Милошевић се до 1993. понашао као пироман, а потом као ватрогасац”

Амбасадор је као “вјероватно тачну” прихватио сугестију тужиоца Стрингера да је Милошевић 1991-92 “прихватио етничко чишћење” које су починиле српске снаге у Хрватској и БиХ.

По Робертсовом тумачењу, Милошевић то није чинио из “националистичких” побуда, већ је српски национализам користио “цинично”, као средство за учвршћивање своје моћи над Србима, не само у Србији, него и ван ње. За ратне злочине, Милошевић је редовно окривљавао “мали број паравојски”, али није одговарао на Робертсово питање “ко их је опремио, обучио и послао на ратиште”.

“Милошевић је сигуно био укључен у омогућавање свега тога”, казао је свједок, уз опаску да су Арканове активности 1994. почеле да изазивају “озбиљну Милошевићеву забринутост”.

Број прегледа:
hit counters free

Новости