31/1/2020 8:15
Online Counter

Тужиоци Међународног суда у Хагу доказивали су да су оптужени Јовица Станишић и Франко Симатовић-Френки командовали операцијом „Паук” у западној Босни, 1994-95, насупрот исказу сведока одбране Младена Карана.

Станишић (69), тадашњи начелник Службе државне безбедности (СДБ Србије), и његов специјални саветник Симатовић (69) оптужени су за прогон, убиства, присилно премештање и депортацију Хрвата и Муслимана у Хрватској и БиХ, 1991-95. По оптужници, многе од тих злочина починиле су „црвене беретке”, које су биле јединица СДБ Србије.

„Црвене беретке” су, 1994-95, у операцији „Паук” ратовале у Цазинској Крајини на страни побуњеног муслиманског лидера Фикрету Абдићу против Петог корпуса Армије БиХ.

Заједно са снагама Републике Српске Крајине (РСК), припадници Јединице за антитерористичка дејства (ЈАТД) СДБ Србије помогле су тада Абдићу, лидеру самопроглашене Аутономне области Западна Босна, да од Армије БиХ поново преузме власт у Великој Кладуши.

Тужиоци тврде да су том операцијом управљали оптужени Станишић и Симатовић који су били у штабу „Паука” на Петровој Гори у РСК, односно у Хрватској.

Пензионисани пуковник Војске Југославије Младен Каран је, сведочећи у Симатовићеву одбрану, то негирао. Каран је, за време операције „Паук”, као безбедносни официр био на служби у војсци РСК.

У главном исказу, претходна два дана, Каран је сведочио да је Симатовић у штабу операције „Паук” био искључиво ради успостављања система за електронско прислушкивање Армије БиХ. По сведоку, командант те операције био је генерал војске РСК Миле Новаковић.

Током унакрсног испитивања, тужилац Едвард Русо предочио је сведоку извод из ратног дневника операције „Паук”, по којем је генерал Новаковић „ишао на реферисање код Френкија”, заједно с припадницима СДБ Србије Милорадом Улемеком-Легијом и Радојицом Божовићем, који су командовали тактичким групама.

Сведок Каран прокоментарисао је да то не значи да је Симатовић био надређен генералу Новаковићу. „Може значити да су ишли код Френкија зато што је имао боље просторије”, сугерисао је Каран.

На поновљено питање тужиоца зашто би генерал Новаковић, Улемек и Божовић ишли „на реферисање код Френкија”, Каран је одговорио да, у војној терминологији, „реферисање значи анализу збивања у борбеним дејствима претходног дана”.

Да су кључну улогу у планирању и извођењу операције „Паук” одиграли оптужени Станишић и Симатовић, по налогу тадашњег председника Србије Слободана Милошевића, тужилац Русо доказивао је и ратним белешкама команданта Војске Републике Српске, генерала Ратка Младића.

Русо је цитирао Младићев запис са састанка с Милошевићем и Станишићем, из новембра 1994., по којем је Милошевић казао да „Фикрет Абдић мора победити” у међумуслиманском сукобу и да му српске снаге морају помоћи. Из Младићевих белешки тужилац је цитирао Станишићеве речи да „Абдић има 4.000 људи, а ми ћемо му помоћи са 300-400 људи”.

„Наш циљ је да уђемо у Велику Кладушу и поставимо Абдића” на власт, казао је тада Станишић, по цитираним Младићевим белешкама. У том циљу, неопходно је „направити заједничку команду и преузети кампове” за обуку, казао је шеф СДБ Србије.

Младић је записао и Милошевићев налог: „Нека то преузму Јовицини људи”. Станишић је, по истом извору, потом рекао да ће „на формирање команде ићи наш Симатовић”.

Сведок Каран казао је потом да команда операције „Паук” није имала никакве логоре за обуку, него да су „Легија” и други инструктори из Србије пешадијску обуку изводили „на ливади”.

Пре формирања команде „Паука”, Станишић је био у Бањалуци, где је тадашњем првом безбедносном официру Генералштаба ВРС, Здравку Толимиру рекао да је „обезбедио довољне количине муниције и горива” за операцију, рекао је тужилац Русо, позивајући се на извештај генерала Толимира. „Ја мислим да се Станишић ту хвали. Откуд СДБ Србије има муницију и гориво?”, узвратио је сведок Каран.

Пошто му је тужилац скренуо пажњу да Станишић не каже одакле му муниција и гориво, него да је то обезбедио, Каран је допустио могућност да је Станишић „рачунао на подршку Милошевића да то обезбеди од Војске Југославије”.

Веродостојност сведока, тужилац је настојао да поткопа и тврдњом да Каран није био на довољно високом положају да зна шта су све током операције „Паук” радили Станишић и Симатовић. Каран је прихватио да није знао шта ради Станишић, рекавши да је о Симатовићевој делатности сазнао од колега.

У првом делу унакрсног испитивања, заступник оптужбе доказивао је да није тачна Каранова тврдња да је добровољачка гарда Жељка Ражнатовића-Аркана 1991. у источној Славонији деловала под командом ЈНА.

Из докумената ЈНА, тужилац Русо је цитирао да Ражнатовић није признавао ничију команду и да је, практично, радио шта је хтео. Каран је констатовао да је одговорност ЈНА била да обезбеди да Арканова гарда буде под командом. Поновљени хашки процес Станишићу и Симатовићу биће настављен идуће недеље.

То је последње суђење у којем међународни суд у Хагу утврђује да ли су званичници Србије одговорни за ратне злочине у Хрватској и БиХ. Хашки суд до сада није осудио ниједног функционера Србије за те злочине.

По оптужници, злодела за која се терет Станишић и Симатовић почињена су у оквиру удруженог злочиначког подухвата, на чијем је челу био председник Србије Слободан Милошевић.

Тужиоци тврде да је циљ тог злочиначког удружења било насилно и трајно уклањање несрпског становништва са великог дела територије Хрватске и БиХ ради остваривања српске доминације, преноси Бета.

Фото ЕПА

Број прегледа:
hit counters free

Новости