Суочен са конспиративним незадовољством дела краљевске породице и бизнис елите, принц Мухамед бин Салман ухапсио је краљевог млађег брата и принца коме је у дворском удару одузео наслеђе саудијског трона.

Уклањајући потенцијалне ривале, 34-годишњи престолонаследник је проценио да је време да спречи сваку критику, блокира незадовољство и предухитри све планове о „меком” удару који би га спречио да и формално преузме власт после смрти 84-годишњег краља Салмана.

МБС, како је принц познат, успоставио је апсолутистичку власт откако је преузео све команде после 2017, а безбедносно-понижавајућа хапшења су доказ да нема намеру да никоме допусти да угрози његов успон ка престолу конзервативне краљевине.

Незадовољство једног броја припадника краљевске породице изазвано је милитантним односом принца Салмана према региону, пре свега због петогодишњег рата у Јемену који је изазвао једну од највећих хуманитарних катастрофа на свету.

Бин Салман је 2017. први пут показао да је на све начине спреман да брани позицију де факто владара. Под плаштом борбе против корупције, затворио је у луксузни хотел велики број принчева, бизнисмена, војних и цивилних званичника захтевајући од њих откупнину. Процењује се да је рекет износио фантастичних 106 милијарди долара.

Међу приведенима су били принц Мухамед бин Најеф, који је 2015. био именован за престолонаследника да би му МБС наследство одузео две године касније, као и принц Митеб бин Абдулах који је до 2017. био шеф елитне Националне гарде а у време покојног краља Абдулаха сматрао се водећим кандидатом за наследника.

Озбиљан ударац имиџу краљевине уследио је у октобру 2018, после суровог убиства саудијског новинара Џамала Кашогија у Истанбулу, ликвидације коју је и ЦИА приписала намери престолонаследника да се уклони једног од његових критичара.

Први пут у историји куће Сауда шест опозиционих група и седморица независних личности формирали су савез под именом „Удружени за Божију владавину”. Окупљени око дисидентског принца Халида бин Фархан ал Сауда, они су у саопштењу издатом 11. новембра захтевали да за новог престолонаследника буде именован краљев брат, популарни принц Ахмед бин Абдулазиз ал Сауд, заменик министра унутрашњих послова 1975–2012, шеф специјалних снага безбедности и на кратко и министар 2012. „Надам се меком удару који би збацио ’дубоку државу’ и преузео контролу над важним безбедносним институцијама а потом уклонио престолонаследника и краља”, изјављивао је један дисидентски принц из егзила у Немачкој, уз оцену да побуну не би могли да воде принчеви већ друга крила унутар краљевске породице. Од тог времена принчеви Ахмед и Најеф су све време били под контролом и сви њихови кораци и контакти су се пратили.

Незадовољство је додатно почело да расте после ваздушног напада на постројења компаније Арамко септембра 2019. који је преполовио производњу нафте. По коридорима двора конспиративно се постављало питање да ли је МБС способан да брани земљу која је водећи извозник нафте на свету.

Принц Ахмед бин Абдулазиз је на састанцима Меџлиса – традиционалне саудијске форме окупљања – постављао неугодна питања, попут саудијске подршке америчком изразито произраелском плану за решење конфликта са Палестинцима и дистанцирао се од рата у Јемену.

Главна мета несумњиво је принц Ахмед, уз краља Салмана једини живи син оснивача Краљевине Абдулазиз ибн Сауда. Принц Ахмед је један од три члана Савета лојалности, тела које надзире линије наследства трона и које се пре три године противило именовању принца Салмана за престолонаследника.

Не препуштајући ништа случају, слободе је лишен и други потенцијални ривал за наслеђе трона, принц Мухамед бин Најеф, који је како се извештава оптужен за издају. Ухапшен је и његов брат, принц Наваф бин Најеф. Дан касније сазнало се да је приведен и бивши шеф војне обавештајне службе, принц Најеф бин Ахмед.

Иако саудијска јавност није обавештена о хапшењима, стотинама чланова Куће Сауда послата је јасна порука: не усуђујте се да оспоравате принца Салмана који би, уколико наследи престо, омогућио први генерацијски трансфер власти од смрти краља Ибн Сауда који је умро 1953. и за собом оставио 34 сина.

Нови дворски удар догађа се у време када расту страхови око последица ширења вируса корона на цену нафте. Сваки пад угрожава престолонаследников план да диверзификује саудијску економију која искључиво почива на нафти.

Додатно незадовољство становништва краљевине којој је Куран устав, али и муслиманског света шире, изазвала је и одлука принца Салмана да због вируса прекине посете светом исламском граду Меки, што је готово незабележен корак у историји.

Критичари не само да су незадовољни забраном доласка ходочасника, већ принцу замерају и укидање забране женама да управљају аутомобилима или отварање позоришта и биоскопа.

Суочен са таквим отпорима, престолонаследник Салман је одлучио да рашчисти простор и ухапси четворицу принчева – иако нема индикација да је ико од њих намеравао да га сруши. МБС је показао колико далеко је спреман да иде да би се испео на трон.