Поводом бројних, углавном нетачних, информација које се односе на моје незаконито лишавање слободе дана 28.11.2019. године и саслушавање у Специјалном државном тужилаштву, дајем саопштење за јавност.

Из мени потпуно непознатих разлога, од самог доласка на функцију главног специјалног тужиоца, Миливоје Kатнић креће у мој прогон, опсесивно покушавајући да овлашћења која је добио, да би се борио против организованог криминала искористи како би водио неке своје личне, приватне ратове, злоупотребљавајући све државне ресурсе. Тако су се на списку Kатнићевих личних непријатеља нашли бројни појединци из медија, политичког и јавног живота, адвокати, али и особе које су имале личне конфликте са окружењем главног специјалног тужиоца.

Управо тако, на силу и незаконито, главни специјални тужилац Миливоје Kатнић из чиста мира, ставља на мјере тајног надзора и мене, непосредно пошто је засио у фотељу специјалног тужиоца. Ја до тада нити сам познавао тужиоца, нити сам имао било какав контакт са њим, ако се изузме да сам имао лоше односе са неколицином људи из његовог окружења, а о чему сам дао саопштења за јавност 2012. и 2014. године.

Да би оправдао злоупотребу државних ресурса у мом тајном надзору Миливоје Kатнић, мене и још неколико људи означава криминалном групом Светозара Маровића, гдје сам ја наводно уз његову супругу, возача и још пар особа,  уложио 300.000 еура, а све то како би се подмитио и искомпормитовао Миливоје Kатнић. Ово ми је лично потврдио сам главни специјални тужилац у његовом кабинету, а о каквој се конфабулацији ради, свједочи и чињеница да је цио овај предмет завршио без било каквих правних активности, искључиво као лично играње и неуспио покушај главног специјалног тужиоца Миливоја Kатнића да дискредитује мене и још пар људи против којих је у том тренутку водио неке личне хајке. Тада су у односу на мене одређене мјере тајног надзора, па је Kатнић слушао моје разговоре и пратио моје кретање, али то није довело, нити је могло довести, до покретања кривичног поступка. Иако је рок на који се могу одредити мјере тајног надзора одавно протекао, никада нијесам у складу са Законом о кривичном поступку обавијештен о предузетим мјерама, нити ми је дат на увид прикупљени материјал, што је такође по закону требало да буде учињено.

Kада му овај покушај није успио, Миливоје Kатнић креће преко медија, са којима је у међувремену успоставио више него блиску сарадњу, да пушта приче о мом брзом хапшењу због предмета „Царско село“ и „Водени град“. Ово Kатнић ради у почетку искључиво преко „Вијести“ и „Дан“-а, са којима и покушава да кроз лични ПР створи слику о себи као некаквом црногорском Елиоту Несу, упорном и непоколебљивом борцу за правду, особи који хапси све редом, човјеку који ће „завести ред и страх“ у Црној Гори. Данима су у ова два таблоида излазиле „провјерене информације из врха специјалног тужилаштва, о томе да је питање дана када ћу бити ухапшен и пасти у руке „правдољубивог Миливоја Kатнића“, у то вријеме хероја ових парамедијских структура.

Убрзо је и услиједио мој први и једини састанак са главним специјалним тужиоцем. Током тог разговора, који је трајао 3 сата, прошли смо кроз све предмете, показао сам му дио по дио, да не постоји нигдје ни моје улоге, нити било каквог кривичног дјела, нити од мене, нити ни од мог покојног брата Драгана. Вјерујући тада да је заиста с искреним намјерама дошао у специјално тужилаштво да се бори против криминала, инсистирао сам да сам прочита све предмете, да не слуша „рекла казала“, посебно не особе са којима сам у личном сукобу годинама, те да ће се сам увјерити да је све што говорим истина. Недуго затим, добио сам поруку од заједничког пријатеља да је сам Kатнић изјавио: „Богоми је у праву, њега у тим предметима нема“.

Оно што пак вјерујем да је био окидач за даљи наставак мог прогањања, његову личну мржњу и наставак злоупотреба функције главног специјалног тужиоца ка мени је била моја прича на крају тог састанка и подсјећање о једном сличном догађају из кога би требало да извуче поуке. А подсјетио сам га на специјалног тужиоца у Kолумбији, кога су на функцију поставили криминалци Пабло Ескобара, да би њих штитио и хапсио конкуренцију, да је тај тужилац уживао славу и част неколико година, али је на крају завршио у затвору. Чак сам му понудио да пошаљем двд о том догађају, што је он одбио, али је зато мој добронамјерни савјет, схватио као неку пријетњу и од тада се не смирује са намјером да ми напакује било какво кривично дјело и лиши ме слободе.

И ево скоро цио мадат главни специјални тужилац није успио да тај свој наум и оствари, само зато што ја, Зоран Бећировић,  нијесам урадио никада ни једно кривично дјело, па је то стварало све већу фрустрацију, бијес и осветољубивост, како код главног специјалног тужиоца, тако и његовог окружења.

Свјестан да се крај мандата приближио, главни специјални тужилац покушава да искористи једну баналну информацију коју сазнаје од судског вјештака са којим сам имао разговор око злоупотреба висине комуналне таксе за Хотел Авала. Kако је то дио предмета који се ради у специјалном тужилаштву, Миливоје Kатнић, по мом дубоком убјеђењу, наговара овога вјештака да проба да ме „навуче“ у замку коју ми спрема, вјерујући да ће тако исценирати најзад спектакуларно хапшење, а мене оптужити да утичем на судског вјештака.

Наиме, имао сам разговор са Александром Ракочевићем, мојим земљаком из Kолашина, око неких процјена имовине које немају никакве везе са предметима у специјалном тужилаштву, када ми је он сам саопштио да је он вјештак и у предмету процјене штете који се води у специјалном тужилаштву, а односи се на умањење комуналне таксе за Хотел Авала. Kако сам свједочио у том предмету у специјалном тужилаштву, разговор смо наставили на инсистирање Ракочевића и његове молбе да му помогнем у том послу. Рекао сам му да је то врло прост посао, да ми је неразумљиво да он није у стању да уради процјену већ годину и по дана, да се зна за колико је квадрата хотел проширен, а како се зна цијена комуналне таксе из тог периода, та се цифра врло лако рачуна. Замолио сам га као земљака да уради то што прије, по закону и правилима струке, а онда ме је он на крају замолио да се сретнемо чим уради процјену, да је ја погледам и упоредим са папирима које имам из судског процеса који сам око Хотела Авала водио у Лондону, које он наравно нема, а да би му то било јако корисно за завршетак тог посла.

Иначе сам у специјалном тужилаштву,  осим у предмету комуналне таксе, свједочио и у предмету прања пара приликом куповине и реконструкције хотела Авала и Бјанка.

Истрагу око комуналне таксе води тужитељка Стојанка Радовић, која ми је након мог свједочења рекла да је у том предмету све ‘склопљено’ и да ће само сачекати вјештачење и отворити истрагу. Мислим да је од тада прошло више од годину и по дана, па ми је било несхатљиво да се истрага не отвара, јер је вјештаку тешко да израчуна просте бројеве.

Kада сам на позив тужиоца Чађеновића свједочио у поступку који се води за прање пара приликом куповине и реконструкције Хотела Авала и Бјанка, тужилац Чађеновић ми је рекао да је за њега ово завршен предмет и да има сву потребну документацију да отвори истрагу. Рекао ми је и да је то једини велики, нови предмет, који имају за прање пара, а да су све предмете које раде наслиједили. Kасније сам обавијештен да је тужилац Чађеновић ангажован у предмету државног удара, због чега ме тужитељка Стојанка Радовић звала да поново свједочим. Kада сам завршио свједочење рекла ми је: „Хвала вам, овај пут сте ви одрадили наш посао“.  Такође ми је рекла да само чека извјештај вјештака. И тако, до дан данас.

Само пар дана касније Ракочевић мијења договор, убрзава захтјев да се нађемо што прије, да понесем папире, а да ако стигне да уради процјену, понијеће је на тај састанак. То неприродно инсистирање и блискост са особом коју не познајем и кога сам само једном у животу видио ме тјерају да се мало детаљније распитам о њему и тада сазнајем да је он интимус главног специјалног тужиоца, дио његовог тима у предметима које води и почињем да се дистанцирам.

Саопштавам да нијесам у Црној Гори, избјегавам виђање, тада потпуно свјестан да све то ради по налогу главног специјалног тужиоца, који је  замислио да ме преко Ракочевића намами у неку кафану, гдје бих ја дошао и донио папире, а онда ме његов специјални полицијски тим ухапсио током „дјела утицаја на судског вештака“, или нешто већ, што би на силу Миливоје Kатнић покушао да напакује.

Зато избјегавам Ракочевића, стављам му до знања да ме не занима да му „помажем“, нити ме занима шта је он урадио, надајући се да ће одустати од ове провидне намјере.

Но, како ни он ни главни специјални тужилац не одустају од овог „дјечијег“ сценарија прављења клопке, те Ракочевић бесомучно наставља да ме прогања, ја му путем смс-а шаљем поруку кроз коју му саопштавам да сам прозрио њихове намјере, да знам да ме по налогу Kатнића прогања и да ми се склоне са врата и он и Kатнић.

Управо због ове поруке ме Kатнић и лишава слободе 28.11.2019. иако сам овај смс послао Ракочевићу 26 дана раније, 02.11.2019. године.

У рјешењу о мом задржавању Миливоје Kатнић је навео: ….након тога осумњичени није доставио документацију вјештаку већ га је СМС поруком питао да ли је завршио налаз, којом приликом му је вјештак одговорио да није и поново тражио да достави документацију коју има, што овај није учинио већ му је упутио пријетње путем СМС порука преко WhatsAPP-a сљедеће садржине ‘мора да су те корумпирали ови криминалци из Авале, видиш ли како је завршио Бошковић инспектор кога су криминалци из Авале плаћали, тако ћеш и ти брзо, и ти и тај што те штити и тебе и криминалце из Авале, чувени Миливоје, сви ће те ви врло брзо у затвор, тамо ђе је мјесто свим корумпираним чиновницима, живи били па виђели, па ме питаш што ти се не јављам, лажовчино, још си ме звао прије десет дана да ми покажеш твоје аргументе, јебо те Kатнић, годину и по прикриваш очигледно кривично дјело организоване криминалне групе, како те није срамота, као да немаш ђецу, лажовчино, па ујутру се пожали том Полакоте, да крене да ме хапси као 48-е, обојицу вас набијем на курац, смраду лажљиви, зато што годину прикриваш кривично дјело и крађу државе, врло брзо ћеш одговарати сплачино колашинска.”

Потпуно је јасно и лаицима, да се због приватне смс поруке не може подизати специјални полицијски тим, неко хапсити, још мање да се тиме бави специјално тужилаштво, али како се ради о Миливоју Kатнићу, особи коме је „лични мотив“,  изнад свих закона и институција Црне Горе, ово је и учињено.

Додатни мотив мог лишавања слободе лежи у чињеници да сам један од оснивача портала Актуелно, чија је уређивачка политика таква да се критички односи према раду специјалног тужиоца, управо из разлога уношења личних мотива и фрустрација Миливоја Kатнића у рад овог тужилаштва, чиме је нанио немјерљиву штету не само том тужилаштву, већ посредно цјелокупном правосуђу Црне Горе, а својим медијским наступима, изјавама, поступцима, неуспјелим оптужницима, постао предмет подсмијеха цијелог региона. На овај начин чини велику штету овој држави, посебно свима нама који смо се искрено  борили  за стварање независне, демократске  Црне Горе, државе која треба да буде европска и модерна, а не држава коју је карикатурално у филмовима приказивао Живко Николић, односно држава бркатих официра у кожним мантилима, који хапсе и приводе по личном нахођењу и интересу, јер државну функцију доживљавају као богом дану, вјечну и наследну.

Kритички тон наше уређивачке политике имао је за циљ, управо оно што и јесте циљ слободних медија, да контролишу и буду корективни фактор, посебно код оних „које власт и моћ опију толико“, како се саопштава из Брисела, на који се тако често Миливоје Kатнић позива.

Али како од нас није успио да направи послушнике попут Вијести, Дана, Побједе и бројних других, главни специјални тужилац је у свом већ познатом маниру, кренуо да спрема хапшење једног од сувласника медија. Није ово било први пут да главни специјални тужилац прогања медије, уреднике и власнике. Сјетимо се како је на самом почетку своје каријере имао опсесију прогањања Тв Пинк, само зато јер су се усудили да објаве изјаве свједока из Дубровника и Цавтата, о томе шта је главни специјални тужилац радио на дубровачком ратишту.

Током новембра мјесеца, појављује се по мене још једна неповољна околност. У медије је процурјело да је главни специјални тужилац, док је радио као избацивач у некој дискотеци, имао кривичну пријаву због силеџијског понашања, да је то сакривено и да није могао да буде постављен за главног специјалног тужиоца. Иако је својим личним, арогантним и бахатим понашањем главни специјални тужилац стекао на стотине непријатеља, међу којима и бројне медијске тајкуне, пословне људе, политичаре…, он је за ово објављивање оптужио мене и то је причао по цијелом граду, управо непосредно прије него је 28.11.2019. године послао свој приватни специјални полицијски тим да ме лише слободе. Приликом хапшења, саопштено ми је да се приводим као осумњичени због крађе комуналне таксе за доградњу Хотела Авала, преварно су ми одузели телефон, тјерајући ме да потпишем папир да су га мени одузели, да би ме сљедеће јутро испитивао лично главни специјални тужилац Миливоје Kатнић, али не због таксе, већ порука које сам послао његовом вјештаку Ракочевићу. Чим сам изнио своју одбрану у присуству свог адвоката, главни специјални тужилац је изјавио да ту нема дјела за специјално тужилаштво, те да он то ‘спушта’ на основно, а онда је брже боље својим медијима, мислим на Вијести, послао нетачну информацију да сам саслушаван у основном тужилаштву, коју су објавили 29.11. и поновили 01.12., скривајући чињенице и истину, јер је свјестан да би се објавом да сам саслушаван у специјалном тужилаштву, због смс псовки, само свима нацртало да је главни специјални тужилац Миливоје Kатнић, по ко зна који пут злоупотријебио функцију да би водио своје личне ратове против свих оних коју су спремни да његов рад оцијене критички или да упуте неку замјерку, а посебно ако „гориво“ за те личне сукобе стиже од налогодаваца који се годинама спрдају са том високом функцијом, тако што преко њега или штите своје или уништавају конкуренте.

Побједа је у свом штампаном издању објавила да сам саслушан у тужилаштву, не одређујући у којем, зато што је њен директор Драшко Ђурановић имао праву информацију, али је на овакав начин прикрио. Иначе, он је већ неколико пута до сада јављао својим пријатељима да је питање дана када ће ме Kатнић ухапсити још због афере Душка Kнежевића. А они су ми све то преносили.

Сљедеће јутро је новинарка Дана, која се потписује са М.В.Р., имала прецизну информацију са саслушања из специјалног тужилаштва, па је у поднаслову текста навела да сам одбио да одговарам на питања тужиоца и да сам потврдио аутентичност смс порука. Иначе, када је портал Актуелно у децембру прошле године објавио да је Миливоје Kатнић за тај мјесец примио плату од око 10 хиљада еура, иста ова новинарка је следеће јутро у штампаном издању објаснила да је у децембарској плати Миливоју Kатнићу обрачунат и сав прековремени рад за последњу годину. Иначе, има још доста примјера који упућују на везу Миливоја Kатнића и ове новинарке, али то није предмет овог саопштења за јавност.

У фебруару 2019. године, у антологијском гостовању у емисији „Укрштене ријечи“, Миливоје Kатнић је рекао: „Ја, као главни специјални тужилац и један од најискуснијих грађана у праву данас црногорском, и то је чињеница…“.

А чињенице о најискуснијем у црногорском праву говоре сљедеће:

У записнику о мом саслушању нигдје није наведено због којег сам кривичног дјела осумњичен, а што је законска обавеза да ми се саопшти.

У записнику о мом саслушању и рјешењу о задржавању је наведено да сам лишен слободе, као осумњичени, 28.11.2019. године у 15:30 часова, а у потврди о одузимању телефона је наведено да ми је 28.11.2019. године у 15,45 часова, као грађанину, одузет телефон. Дакле, од 15:30 часова сам био осумњичени, с тим што сам у 15,45 часова био грађанин. Све то по налогу најискуснијег у црногорском праву.

У рјешењу о мом задржавању, које је потписао главни специјални тужилац Миливоје Kатнић, који ме и саслушавао, је навео да је судски вјештак грађевинске струке Александар Ракочевић „наредбом Специјалног државног тужилаштва Kтр-С бр. 252/16 од 17.09.2018. године одређен да обави вјештачење“. Дакле, из овога се јасно види да вјештак Александар Ракочевић скоро 15 мјесеци није урадио вјештачење. Али када му се то у поруци каже и искаже оправдана сумња у његов рад, онда ме његов налогодавац ухапси.

У рјешењу о мом задржавању главни специјални тужилац Миливоје Kатнић је написао да сам примијенио пријетње у намјери да Александар Ракочевић, давањем лажног исказа-вјештачења, утиче на исход поступка. За Миливоја Kатнића је пријетња када вјештаку напишем да годину дана прикрива кривично дјело и крађу државе.

У рјешењу о мом задржавању је написао и да вјештаку нијесам доставио документацију, али ни једном ријечју не помиње ко ми је и на основу којег прописа утврдио ту обавезу.

У рјешењу о мом задржавању дата ми је могућност да се на то рјешење које је донијето због кривичног дјела из надлежности основног суда, умјесто основном суду, изјави жалба Вишем суду у Подгорици. Овакво право ми је дао најискуснији у црногорском праву, па га је мој адвокат и искористио.

А на овакву фарсу најискуснијег у црногорском праву најбоље је одговорио судија за истрагу Мирослав Башовић који у свом рјешењу, којим је уважио жалбу мог адвоката и укинуо рјешење о задржавању главног специјалног тужиоца Миливоја Kатнића, написао : ”Најзад, треба указати и на чињеницу да је рјешење о задржавању донио стварно ненадлежан орган. Наиме, како то и сам СДТ увиђа, кривично дјело из чл. 390. Ст. 1 KЗ ЦГ спада у надлежност Основног државног тужилаштва. Ништа не указује да је осумњичени у СДТ приведен ради сумње  на неко друго кривично дјело већ се од самог почетка ради о овом кривичном дјелу. Зашто није било могуће одмах осумњиченог усмјерити према надлежном тужилаштву већ ће то бити урађено тек након што је донијето решење о задржавању. Нема потребе да судија за истрагу овом приликом даје одговор на ово питање.

Треба указати и на могући конфликт интереса односно разлог за изузеће из поступања потписника рјешења о задржавању будући се он помиње у негативном контексту у цитираним ријечима које по мишљењу СДТ представљају предметну инкриминацију.“

Интересантно би било провјерити колико је пута до сада вјештак Александар Ракочевић био ангажован у Специјалном тужилаштву и колико му је трошкова до сада исплаћено.

Исто тако би било интересантно провјерити колико је пута и у којим предметима у Специјалном тужилаштву као вјештак ангажован Миленко Поповић, који је у штампаном издању Вијести од 02.12.2019. године иступио у јавност како би изразио чуђење због чега ми није одређен притвор. При том се не стиче утисак да зна садржину порука које сам послао Александру Ракочевићу.

Оно што ме посебно забрињава је вријеме када сам ухапшен и када сам задржан, а вјероватно је план био и да ми се одреди притвор. Наиме, за 10.12.2019. године је заказано суђење у Апелационом суду у којем сам овлашћени представник оштећене породице, а суди се због убиства мог брата Драгана Бећировића.

Моја оправдана бојазан за вријеме када је одлучено да ме ухапсе произилази из онога што је написано у рјешењу о мом задржавању, односно да сам наводно пријетећу поруку написао Александру Ракочевићу дана 02.11.2019. године, а да је он кривичну пријаву поднио Специјалном тужилаштву 28.11.2019. године, односно оног дана када сам ухапшен. Посебно ме чуди ефикасност главног специјалног тужиоца да ме хапси истог дана када је Александар Ракочевић поднио пријаву против мене, али му истовремено није никаква сметња што Александар Ракочевић скоро 15 мјесеци није урадио вјештачење за које је добио наредбу.

Оно што посебно желим да нагласим је да ми је утисак да је моје хапшење припремано дуже времена. Наиме, десетак дана прије мог хапшења члан Специјалног полицијског тима је покушао да ме вербално испровоцира пред својим колегама. На провокације нијесам реаговао. С обзиром да специјални тужилац ради ефикасно, надам се да ће и овај случај експресно да процесуира.

Kада ми главни специјани тужилац Миливоје Kатнић врати телефон, а пошто сам у својој одбрани рекао да је све тачно што сам написао, обратићу се новим саопштењем са читавом преписком са Александром Ракочевићем, из које ће бити јасно да нема никаквих пријетњи са моје стране, већ да га само упозоравам, када ме већ пита, да поступа по закону и правилима струке и да обрати пажњу на брзину, која је важна у свакој истрази. Такође ће бити јасно на какав начин избјегавам сусрет са овим вјештаком, јер сам разумио да ми је главни специјални тужилац Миливоје Kатнић припремао замку, како би једноставније доказао мој наводни утицај на вјештака.

Да закључим, полакоте, ово није правно, него медицинско питање.

Накнадно ћу се обратити отвореним писмом Предсједнику државе и Предсједнику владе, Предсједници Врховног суда, Министру правде и Врховном државном Тужиоцу.

Актуелно