Одређивање кућног притвора украјинском проруском опозиционом лидеру Виктору Медведчуку, као и претходно затварање три телевизијске станице којима је руководио – су нови сегменти у нарушавању односа са Русијом. Уз дугогодишњи застој у спровођењу Минских споразума, обнављање војних инцидената и посете америчких војних експерата линијама разграничења у Донбасу – оправданим се чине руске претпоставке да је притварање Медведчука само део слагалице против Русије.

Тако се у Москви гледа и на стварање „интеграционог трија” за приступ ЕУ – који чине Украјина, Грузија и Молдавија. Руски аналитичари сматрају да има мало шанси да ове државе постигну приближавање ЕУ, али да зато ова тројка апсолутно одговара геополитичкој агенди САД и НАТО-а као инструмент геополитичког утицаја на Русију.

Руски медији примећују да се циљеви „интеграционог трија” готово од речи до речи подударају са тезама извештаја Европског парламента (ЕП) о пет принципа изградње односа између ЕУ и Русије. Први принцип односи се на „обуздавање руске претње”. Према ставовима Комитета за међународне односе ЕП, Европска унија би заједно са НАТО-ом требало да одржи стабилност у земљама Источног партнерства и изврши притисак на Москву како би вратила одређене окупиране територије. Други принцип је „борба против руског мешања у послове земаља ЕУ и земаља Источног партнерства”. У овом одељку је предвиђено закључивање безбедносних уговора са земљама у региону које су потписале Споразум о придруживању са ЕУ. Украјина, Молдавија и Грузија су потписале споразуме о придруживању 2014. године.

Да „интеграциона тројка” рачуна на подршку Брисела и Вашингтона и да се ствара фронт против Русије, што изазива озбиљну забринутост у Москви, сведочи и посета америчког државног секретара Ентонија Блинкена и његове заменице за политичка питања Викторије Нуланд Кијеву почетком маја. Нуландова је већ одиграла пресудну улогу у Кијеву током протеста који су се претворили у пуч и довели до рата у Украјини.

Део политичких аналитичара сматра да се хапшење Медведчука, који је осумњичен за велеиздају, и покушај пљачке националних ресурса, користи и као покушај украјинског председника Володимира Зеленског да се „додвори” администрацији Џозефа Бајдена. Прошле недеље је државни тужилац тражио хапшење Медведчука и посланика Москви наклоњене странке Опозициона платформа за живот Тараса Козака, који није доступан украјинским правосудним органима.

Била је одређена и кауција од 10 милиона долара уз коју би опозиционар могао да се брани са слободе. Он се изјаснио да кауцију не може да плати, јер су украјинске власти њему и његовој супрузи замрзнуле имовину у фебруару, када су власти угасиле и проруске телевизијске станице: ТВ 112, Зик и Њуз уан, које је он контролисао. Судија је ипак одредио меру кућног притвора до 9. јула, а тужилац је најавио да ће „ићи до краја”.

Медведчук се убраја у најбогатије Украјинце. „Форбс” је његову имовину проценио на 620 милиона долара. Тврди се да је богатство стекао блиским везама са Владимиром Путином, који је и кум његовој кћерки Дарији. Дан пошто је Медведчуку одређен кућни притвор, Путин је критиковао украјинске власти због сузбијања украјинске опозиције.

Медведчук тврди да су оптужбе против њега политички мотивисане и да ће наставити да се бави политиком упркос покушајима дискредитације. У Кијеву тврде да постоје докази да је Кремљ финансирао угашене телевизијске станице, као и политичке активности Медведчука и његових сарадника дајући им уносне енергетске послове у Русији.

„Фајненшел тајмс” пише да је олигарх користио политички положај како би поткопао реформске напоре Зеленског који покушава да промени корумпирани правосудни систем у коме су многе судије именоване у време бившег проруског председника Виктора Јануковича. Такође, тврди се да је Медведчук уносио раздор између Кијева и западних земаља и ометао пакет помоћи Међународног монетарног фонда у вредности од пет милијарди долара. Према писању овог листа утицај Медведчука је био огроман јер су посланици блиски његовој странци ометали и усвајање антикорупцијских закона.

Основна критика САД на рачун свих досадашњих власти у Украјини је била огромна корупција. Од Зеленског је захтевано да неутралише утицај Игора Коломојског који се сматра његовим политичким и финансијским заштитником. Зеленски се дуго опирао овим захтевима и покретао је и заустављао процесе против њега.