16/4/2020 8:00
Online Counter

На гробљу манастира Дајбабе код Подгорице, на Велику сриједу сахрањени су земни остаци протојереја-ставрофора Момчила Раичевића, пензионисаног свештеника, који се у јутарњим сатима упокојио у Господу.

Опраштајући се од оца Момчила, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је прота ријечи пјесме којом га испраћамо: Блажен је пут којим данас идеш душо, јер ти је припремљено мјесто покоја потврдио својим животом, припремајући се за овај последњи час свог живота.

“Припремио се да овај његов пут буде заиста блажени и да ове ријечи које пјевамо одговарају њему као човјеку, као слуги Бога Вишњега. Служио је Господу 60 година и једини је од свих наших свештеника данас у Црној Гори који је толико година остао вјеран у служби Христу, иако му живот није био једноставан и лак, као што није био једноставан ни његовом часном и честитом оцу који је у своје вријеме морао да напусти Црну Гору”, рекао је Високопреосвећени и додао да се отац Момчило као млади свештеник, са благословом свога оца, вратио у Црну Гору на имање својих предака.

Владика се присјетио да је када је дошао за митрополита деведесетих година, нашао једино њега као свештеника у Подгорици гдје данас служи њих 20.

“То је вријеме када је бивало да недјељом у Цркви Светога Ђорђа под Горицом, јединој у којој се служило у то вријеме, не буде ниједне живе душе и то је посвједочио. У то вријеме страшнога гоњења Цркве Божије свуда у нашој ондашњој земљи, а посебно у Црној Гори, он је примио на себе тај часни крст и остао вјеран. Радећи на својој ђедовини, обрађујући земљу издржавао је своју породицу. И ево Господ га је удостојио да га испратимо из ове светиње Светога старца Симеона у којој је такође служио”, истакао је владика Амфилохије са чијим благословом је отац Момчило и сахрањен у овој светињи.

Говорећи о животу и служењу проте Момчила, Митрополит Амфилохије је подсјетио да је он и послије пензије, наставио 15 година да служи и опслужује наше манастире од Дуге, Прелевог Бријега, до Ћелије Пиперске.

Нагласивши да је отац Момчило био вјеран Христу Богу, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да је он служио и принио себе и своју породицу, своју дјецу, на дар Христу Богу, учећи их да је човјек биће створено не за смрт и ништавило него, кроз Христа и у Христу распетоме и васкрсломе, за живот вјечни:

“Управо у ове дане када прослављамо Христово распеће и Христово васкрсење и њега је призвао Господ да крене тим светим путем, путем без повратка, али путем који је блажени за оне који су се потрудили да свој кратки земаљски живот принесу Ономе који је једини пут истина и живот. Нека би Господ упокојио нашег оца Момчила тамо гдје нема туге, ни жалости, ни страдања, него гдје сија свјетлост лица Христа Бога нашега, коме нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин!”

Од проте који је највећи дио своје свештеничке службе провео у празној или готово празној Цркви Светог Ђорђа у којој је био и старешина, опростио се протојереј-ставрофор Велибор Џомић, садашњи старешина светиње под Горицом:

“Господ је дао да данас на Велику сриједу и њега испраћамо у малом броју онако како је обиљежен значајан дио његове свештеничке службе, али то није знак који је њега обиљежио.”

Он је казао да је у нашем народу одувијек изграђиван идеални лик народног свештеника, оних који су дијелили са својим народом и добро и зло и да међу такве свештенослужитеље спада и прота Момчило који је у Цркви Светог Ђорђа под Горицом уградио себе и своју службу Господу. По његовим ријечима отац Момчило је својим очима гледао голготу и распеће Цркве Божије у поратној Црној Гори, али му је Господ подарио и да види њено пуно васкрсење, када је народ почео поново слободно да хрли светињи.

“Тај народ је прота дочекивао као парох и старешина Цркве Светог Ђорђа и као архијерејски намјесник, протопрезвитер подгоричко-даниловградски и колашински и дочекао је да види ову свеопшту радост васкрсења кроз свенародне литије”, нагласио је протојереј-ставрофор Велибор Џомић и закључио да се јеванђелским кругом служења проте Момчила, који је кренуо за Христом као младић од Хрватске до Црне Горе, сво Јеванђеље и све оно што се збило кроз историју Цркве потврдило и посвједочило и постало путоказ млађим свештеницима.

О проти Момчилу говорила је и мати Јелена, игуманија манастира Ћелија Пиперска, гдје је након пензионисања с посебном љубављу служио:

“Осамнаест година је отац служио Литургију у нашем манастиру, докле год је могао да хода. Очева породица нам је рекла, да је из нашег манастира долазио много срећан. А он сам је говорио, да је то био најљепши период његовог живота. Са тих осамнаест година служења, Господ је благословио свога вјерног слугу, подаривши му радост служења, попут оне коју је осјећао на почетку, када је добио прву парохију. Само Бог зна шта је у међувремену овај човјек претрпио. Ако смо ми, по Промислу Божијем, ишта добро пружиле оцу, хиљаду пута више смо примиле, и не можемо довољно исказати своју захвалност.

Вјерујемо да је наш отац Момо, нашао одмор у наручју Оца нашег Небеског, и да своје служење наставља у вјечности. Драги наш оче Момо, Царство ти Небеско желимо! Нека сјећање на тебе буде вјечно.”

У име породице обратио се унук Лазар Шћекић који је заблагодарио Митрополиту и свештенству Митрополије црногорско-приморске на љубави и подршци коју показују у овом тешком тренутку:

“Тугујемо, али не као они који немају наде, учећи се из ријечи Светога писма, али и угледајући се на нашега оца и ђеда који је увијек био снажнога и ведрога духа, како и приличи свештенику Цркве Христове. Према нашем оцу и ђеду гајили сте осјећање љубави и пријатељства каква се само у цркви могу наћи и остварити. Знамо да ћемо у вама увијек имати молитвенике за покој душе нашега оца и ђеда Момчила а сви заједно се надајући поновном сусрету у Царству Божијем које је цијелог живота непоколебљиво благосиљао.”

Због пандемије коронавируса и мјера које је наложио НКТ, протојереј-ставрофор Момчило Раичевић је сахрањен у најужем кругу породице.

Број прегледа:
hit counters free

Новости