24/3/2020 19:03
Online Counter

Одговор Министру Одбране Монтенигерије Бошковићу на његову тврдњу да је причешће извор заразе.

Који примитивац и простак је овај несретни Бошковић. Ма немој Бошковићу ти си "свестран научник" још уз то "познавалац" вирулогије, бактериологије, епидемиологије па ти знаш шта је вакцина, шта је пастеризација вируса и тако редом. И још више шта је инфекција једноћелиских организама.

Професор Винћент Раћаниело са Колумбије, позати вирусолог, измећу осталог у својим предавањима каже следеће: "И тако док сте у јавном клозету, ради урунације у себе уносите вирусе предходника, а онај који долази иза вас уноси ваше. То је сасвим нормалан природни процес."

Поред овога вирусне честице до нас допиру на хиљду других начина. Преко атмосфере, кроз лични контакт, па чак и преко атмосферских падавина, кроз храну што је  видљив случај са КОВИД 19, додирима разних предмета, животиње као што су слепи мишеви, пси, мачке разни глодари  и тако редом преносе вирусе разних врста нарочито инфективне. Чињеница да већина инфективних честица (вируси нису жива материја) се најчешће преноси капљично, сексуалним контактом, и на начин који је професор Винћент описао.

Још нешто, што професор није рекао је то, да ми у тим, и додатно побројаним условима, у себе уносимо активне вирусе, те је тако могућност заразе изузетно велика. И управо, и из тог разлога, затварање ресторана, и других јавних места окупљања, допринеће, не сумњиво да се ширење заразе ублажи, али како и сам професор каже не постоји апсолутна изолација. Те тако забрана старим особама да излазе у шетњу,  од стране примитивних режима, какав је Румунски, на жалост и оних који вадају  Србиом и Црном Гором је по мени криминално дело, јер то старим особама не помаже да организам ојачају, него да га још више ослабе и исцрпе. Поготову оним особама које имају проблеме са дијабитисом и кардиоваскуларним системом, пошто оне и те како зависе од физичких активности.

Жалосно је, какв је примитивизам оставио комунизам иза себе, укључујући и овог несрећног Бошковића, који сигуран сам да верује у два хомосексуалца, у два хокштаплера Карла и Фридриха а не у Исуса Христа. У једном смислу он за то има разлог. Два неморална бандита му дају оправдање за његове неморалне радње, док му Иусус  то не дозвољава.

Научник није онај који је завршио школе и отишао да рутински кроз свој активни радни век живота проведе, радећи у некој лабораторији неколико рутинских лабораторијских операција као обичан робот. Научник је онај који реагује на изазов, поставља питња у вези тога изазова, тражи и даје одговоре на та питања, па на одговоре поставља питања и опет даје одговоре, и на тај начин изналази решења за задати проблом на који га је изазов навео.

Тако рецимо неко је себи поставио питање и потражио одговор. А питање је било, како то да зараза инфлуенце 1918, која је похарала Шпанију, САД, мањи део Француске, Италије и Британије није захватила и земље као што су Грчка и Србија. Добар део Француских војника, претпоставља се да их је било нешто око 20 хиљада, тачан број се не зна, пошто је то била државна тајна и на несрећу није вођена правилна евиденција, заразе је подлегао овом оболењу. Међутим, наша војска која се тада налазила на Солунском фронту заједно са Француском није имала ни један смртоносан случај. Како пак сада то?

И тај који је то питање поставио сада ће да разочара примитивца и надри-интелектуалца Бошковића. Управо је причешће било то које је спасло нашу војску која је и онако била бројно ослабљена због Албанске Голготе. Како?

Најпростији одговор је, па само причешће је врста вакцинације, а Боже мој па и Луис Пастер није знао да вируси постоје, али је успешно пронашао вакцину против беснила, чак је био несвестан да он није радио оно што су радили и раде свештеници. Он је лако могао да усмрти свог првог пацијента и да му клиничка анализа не успе, па да тако и његов пројекат имунизације против беснила заврши на буњишту. Успео је, чак  иако је у свог пацијента унео активан, али ослабљен вирус, што сам ја назвао пастеризација вируса, а свештеници раде обрнуто, они верницима кроз причешће предају умртвљене микробе. О пастеризацији не бих сада.

Тако значи, свештеници, само мало успешније, вековима кроз причешће несвесно раде један вид вакцинације. На један веома једноставан начин. Наравно док ми када изађемо из јавног клозета излажемо наш имуни систем изазову милиона разних вируса да се бори против њих и да за оне које раније нисмо у себе уносили, ми наш имуни систем терамо да створи антитела, и да се у већини случајева, успешно одбрани, без и једног симптома заразе од истих, а некада и уз активно оболење. Међутим причешћем свештенсто у Православљу постиже нешто сасвим друго.

Вируси су неотпорни на органске раствараче, нарочито на аделхид, формалин, испарљиву (сирћетну киселину) која се сматра слабијим растварачем али само ако је разблажена, мада ово још нико није проверио маличну киселину, с правом тврдим де малична (јабучна киселина) је јак органски селективни растварач, мало касније видећемо и како, сигурно, то се зна хлороводоничну (желудачну киселину) да она онеспособљава вирусе, етанол и читав низ других органских растварача, али ове друге би да запоставим,  јер, ови побројани су довољни да појасне изазов причести.

Још и данас ми у ушима одзвањају речи др Мићић Ивановић Љубице некада познатог ендокронолога и дерматолога из Београда, када саветује мојег покојног ђеда који је био оболео од чира на желудцу: "Пријатељу, зашто да не, ону вашу лепу ужичку шљивовицу умерено и уз оброк слободно пијте. Али ни случајно да једете јабуке, грожђе да не једете, да не пијете вино, нити пак било коју ракију од грожђа." Зашто? - питао сам се годинама. Докторка то није објашњавала, али после догог истраживања и размишљања ево и одговора, а на који ме је навело сазнање о малолактивној ферментацији у вину.

Вино у себи садржи прилично високу концентрацију маличне киселине, која изазива опорост у укусу. Затим како је у стању да нагризе слузокожу изазива проблеме у стомаку, на шта је докторка Ивановић индиректно скретала пажњу. Како малична киселина нагриза слузокожу то значи да ће ако дође у контакт са вирусима, засигурно оштетити мебрану и капсид вируса и тако вирусе онемогућити да функционишу.  Да се реши проблем опорости у укусу, у индустрији винарства уведен је процес малолактивне ферментације, тако што, у одређеном моменту када је ферментација шеђера у грожђу завршена у вино се убацује бактерија која метаболише маличну киселину и претвара је у лакто киселину. Дакле, дотакли смо се овде само једне компоненте, а не и остлих, једног раствора (маличне киселине) која активне вирусе може да онеспособи и претвори их у неактивне. А њу као што видимо вино садржи.

Шта је са осталима? Формалдехиди, неактивирају огроман број висуса, док етанол неактивра преко 95% ако не и све вирусе, ацето киселина такође. Довољно је како је већ речено, оштетити мебрану или капсид вируса споменутим растварачима и вирус постаје неактиван, али када он и као неактиван достигне у наш оганизам на њега дејствује имуни систем и ствара антитела.

Дакле, чаша вина у коју се константно замаче та кашчица, која примитивном Бошковићу боде мождане ћелије, горе него вирус беснила, јер сотонска памет не реагује можда на беснило или ко ће га знати, већ на Божанство па побесни и изгуби памет, је десетоструко боље дезифекована, а то се и научно може доказати, него оболели ум коме она смета.  

Надам се да сам на најкраћи могући начин доста тога објаснио. За поштена и паметна мислим да је и превише. Причешће је кроз векове било једина имунолошка врста , која је  доста помогла да се спречи ширење заразе, мада тога многи нису ни свесни. Критикујем и себе, што нисам бољи верник, па да сам поштовао услове поста, не бих се нашао на операционом столу да ми поре грудни кош, и да ми раде једну тако тешку операцију, коју сам за дивно чудо лако поднео и од ње се опоравио. Можда би требало и самом Богу да за тако нешто будем захвалан.

И на крају, изричити сам противник смртне казне. Када су у питању хомосексуалци Карло и  Фридрих, који су породили коминтерновце попут Бошковића, за њих не бих имао мислости и сажаљења. Мислим да није потребно да дајем додатна објашњења на питање зашто.

Јанко Бојић

Аутор је иноватор-конструктор-дизајнер, сарадник Америчког Института за дестилацију

Број прегледа:
hit counters free

Новости