Колико год отезање са формирањем Савјета министара БиХ штети свим народима и ентитетима, толико и доказује да је БиХ немогућа држава, што више погађа Бошњаке који вјероватно рачунају да ће тиме испровоцирати неку интервенцију Запада, каже у интервјуу за “Глас Српске” Ненад Кецмановић, професор емеритус на Факултету политичких наука у Бањалуци.

Он истиче да је ријеч о калкулацијама из времена деведесетих година прошлог вијека, у којима су се Бошњаци и тада “грдно прерачунали”.      

ГЛАС: Да ли је ова криза у вези са неформирањем власти на нивоу БиХ  свјесно изазвана од стране бошњачке политичке елите?

КЕЦМАНОВИЋ:  Није. Позната ми је процјена да Бакир Изетбеговић мора да затеже док му не продуже мандат у странци. Али, он није шеф СДА по избору, него по феудалном насљеђу. У перцепцији Алијиних сљедбеника, СДА је Бакирова бабовина и он нема разлога да брине о неком противкандидату. Узрок кризе и крајњи циљ су много озбиљнији и немају искључиво локалну инспирацију.  

ГЛАС: Шта је крајњи циљ?

КЕЦМАНОВИЋ:  Ширење НАТО-а на западном Балкану је при врху агенде хладноратовске стратегије САД и спотиче се једино на српским земљама - Србији и Српској, које желе да буду војно неутралне. Истовремено, и ОХР са диктаторским бонским овлашћењима и Уставни суд БиХ, који је са контролним механизмом иностраних судија био резервни алат за дисциплиновање Срба, изгубили су ауторитет. Бошњаци у НАТО-у по сваку цијену хоће новог заштитника јединствене БиХ. Мало је примијећено да су се у споразуму, коме је рок истекао 5. септембра, они сагласили да  ОХР оде из БиХ само да би им прошао МАП. Нуде и да то буде само цивилни дио, и да у томе БиХ прати Србију, која је, наводно, отишла даље у сарадњи са НАТО-ом. Стало им је да се процес интеграције БиХ у НАТО помјери бар за јоту у жељеном правцу, а то је метод “кувања жабе”, кога се ваља посебно чувати.

ГЛАС:  Да ли очекујете да ОХР и дио међународне јавности реагује и каква би њихова реакција могла бити?

КЕЦМАНОВИЋ: За сада се тај “дио међународне јавности” скрива из Столтенбергове изјаве да је “чланство у НАТО-у добровољно и да неће никога тјерати да се прикључи”, као и иза препоруке да је “приоритет нови Савјет министара БиХ”. Међутим, када су лидери три стране дошли до конфузног компромиса за формирање Савјета министара који је свака страна могла да тумачи као своју побједу, јавио се амбасадор САД у Сарајеву са захтјевом да актери разјасне и прецизирају шта су се конкретно договорили, па је све покварио. Тако је и открио да је Американцима важнији МАП него да се Савјет министара конституише и БиХ профункционише. Ипак, САД су са арогантне силе прешли на дипломатске игре. Осионог Хојт Јиа је замијенио софистициранији Метју Палмер.      

ГЛАС:  Да ли је реално да ОХР наметне нови Изборни закон и распише ванредне парламентарне изборе?

КЕЦМАНОВИЋ: Не бих рекао да је то реално бар док  ова власт води Српску. Инцкова одлука се напросто не би појавила у Службеном гласнику РС.  Ако постоји политичко јединство у Српској, ОХР нема начина да било шта наметне политичким средствима упркос бонским овлашћењима, које је, уосталом, оспорила Венецијанска комисија. Високи представник би једино могао да покуша да изврши насилни преврат у Српској уз помоћ појединих унутрашњих колабораната, заосталих послије избора у заједничким органима.

ГЛАС: Као одговор на ову ситуацију, лидер СНСД-а је најавио како ће његова странка утврдити политичку платформу и упутити је у НСРС на разматрање и усвајање. Које потезе очекујете?

КЕЦМАНОВИЋ: Додик је већ поменуо да ће предложити да се разговара о  повлачењу из споразума о војсци, суду, тужилаштву, индиректним порезима и свему што су наметнули високи представници. Посланици ХДЗ-а би сигурно подржати такву иницијативу, а била би то и прилика да се најзад више проговори о томе како је конструисана та накнадна “добровољна” посланичка сагласност на самовољне уставне интервенције високих представника. Била су то оловна времена када су послије рата хашки истражитељи широм Српске хватали и приводили ратне политичке функционере и официре. Уцјењивани су да буду или оптужени или кооперативни. Тај мрачни контекст у коме је ОХР успјешно притискао и српске посланике, Ешдаун је цинично коментарисао да је од Срба “добијао и више него што је тражио”.

ГЛАС: Како гледате на изјаву посебног представника САД за западни Балкан Метју Палмера да Дејтонски споразум никада није био замишљен као фиксни оквир, него оквир који се мијења?

КЕЦМАНОВИЋ: У Дејтонском споразуму нигдје не пише да је “замишљен као  оквир који се мијења”. То што је брачни пар Клинтон, сматрао да је њихов службеник Холбрук скројио Дејтон, па они могу да га прекрајају како хоће, ствар је силе, а не међународног права. САД су и данас суперсила, али не и једина. Ту су сада и Русија и Кина. Палмерова изјава је само рециклирана прича о “духу Дејтона” и припада инерцији у Стејт департменту, али је треба узети веома озбиљно, јер он отворено најављује даљу ревизију овог споразума.

Одговор Српске

ГЛАС: Шта би требало да буде одговор Српске на ову ситуацију?

КЕЦМАНОВИЋ: Српска би, умјесто референдумима и резолуцијама, могла да контрира ратификацијом Дејтонског споразума. Наиме, поучена искуством са потписом Радована Караџића на Венс Овенов план, који је скупштина на Палама одбила, “међународна заједница” је унијела скандалозну клаузула да ће српски посланици садржај Дејтонског споразума само примити на знање, без дискусије и гласања. НС РС никада није ратификовала овај споразум. Ко би могао принципијелно да јој оспори право и обавезу да барем накнадно прогласи Устав БиХ и тако легализује Анекс 4? Био би то оригинални текст Дејтона и Српска би једним “уставотворним” засједањем Скупштине индиректно поништила све отето и наметнуто, као и превентивно дјеловала на оно што Палмер најављује.

Глас Српске