15/12/2019 11:23
Online Counter

Интервју са послаником Српске демократске странке у Народној Скупштини Републике Српске

Српско уједињење: Да ли ''Програм реформи БиХ'', коме је подршку дао члан предсједништва БиХ Милорад Додик, значи пут те државе у НАТО?

Небојша Вукановић: Више је него очигледно да је Додик капитулирао и подвио реп, и да је тајни "Програм реформи" на који је пристао, а који је написан на енглеском језику и крије се у сефу Предсједништва БиХ, ништа друго до АНП - Годишњи национални план који се шаље у Брисел у сједиште НАТО-а чим се СНСД-ов мандатар Зоран Тегелтија изгласа за предсједавајућег Савјета министара БиХ. Да тај документ "Програм реформи" није АНП, он би био објављен, не би се крио у сефу. Додик је годину дана одбијао да пристане на АНП, јер је то био услов Бошњака и Хрвата да га приме у власт и формира нови Савјет министара БиХ, али је на крају поклекао, издао народ и грађане Републике Српске, али и Србије, којима се лажно заклињао да неће дозволити пут БиХ у НАТО. Након слања АНП у Брисел, у сједиште, све је у рукама НАТО-а, који ће одлучити када ће БиХ постати чланица НАТО-а. Јавност мора знати да је Додик играч запада, био и остао, дашак свјежине на Балкану како га је звала Медлин Олбрајт крајем 90-их када су га Американци и НАТО тенкови на силу доводили за премијера, смјењујући легитимног предсједника Николу Поплашена. Додик увијек ради у интересу западних сила које су нам традиционално ненаклоњне, прије свега Велике Британије и САД-а, а заузврат оне му дозвољавају да повремено изводи представе за народ, буса се у прса, даје тешке изјаве и глуми патриоту, како би се народ лакше преварио и био у заблуди, а он као "патриота" лакше одрадио прљави посао, увео БиХ у НАТО на мала врата, систематаски разорио Републику Српску, финансијски, привредно, демографски и морално, претворио је у презадужену и празну љуштуру, савремену колонију.

Српско уједињење: У каквим су релацијама и да ли тијесно сарађују Александар Вучић, Милорад Додик и Мило Ђукановић?

Небојша Вукановић: Ђукановића, Вучића и Додика сам назвао "балканским тријумвиратом", и много је сличности у апсолутистичкој владавини ове тројке савремених деспота. Сви су правили велике заокрете, Мило Ђукановић се од српског националисте који мрзи шах због Хрвата и шаховнице, који је обилазио своје војнике на положајима око Дубровника, претворио у великог европејца и Црногорца који затире све српско. Додик се од дашка свјежине Медлин Олбрајт и великог критичара Радована Kараџића претворио у тобоже великог српског националисту, а Вучић од радикала који се борио за "Велику Србију" до Kарловца и Kарлобага, који је пријетио убијањем 100 муслимана за једног Србина, мутирао у пацифисту и грађанског политичара који је за "историјски договор" са Албанцима и тихо признање независности Kосова. Сва тројица су постали играчи запада, са пуно хипотека и афера из прошлости, уцијењени и слушају шта им ментори кажу, међусобно сарађују и играју договорене игре иза кулиса,  а са друге стране причају лажне патриотске приче како би лакше манипулисали необразованим и лаковјерним. Мило је главни идеолог, најдуже влада, и он је створио систем сигурних гласова и контроле изборног процеса, који су Додик и Вучић до детаља копирали, а након Црне Горе, вјерујем да ће и Вучић и Додик, као и Мило, увести БиХ и Србију у НАТО на мала врата, јер им је то предстојећи најважнији додатак. Сва тројица имају успјешну браћу и чланове породице који зарађују милионе, док су они "скромни" и тобож се боре за свој народ. Са овом тројком српски народ је у цијелом региону пао на кољенима, друштво је криминализовано, морал потпуно срозан, угушене слободе, основна људска и грађанска права, медији строго контролисани, а народ подијељен у двије категорије, мали број привилегованих и богатих блиским владајућој олигархији, те бројну и обесправљену сиротињу. Вријеме ће показати да су они највеће несреће за свој народ и грађане.

Српско уједињење: Да ли је тежња Милорада Додика да издвоји Републику Српску из БиХ, искрена?

Небојша Вукановић:  Милорад Додик никада није имао намјеру да одвоји Републику Српску, проведе референдум о независности и уједини Српску са Србијом. Он је 2006. године дошао на власт причом и референдуму и независности, исту причу је понављао у више наврата пред изборе манипулишући људима, а чак је 2015. године на Kонгресу своје партије СНСД усвојио Декларацију о независности и раздруживању Републике Српске од   БиХ до 2018. године. Он само прича, а ништа суштински не ради. Својим срамним изјавама и иступима у јавности само је обесмислио референдум и причу о независности, јер је она потегнута у више наврата, вођене су скупштинске расправе, усвајане Декларације и Резолуције, које су претворене у мртво слово на папиру јер никада ништа није спроведено, Народна скупштина Републике Српске чак је доносила Одлуку о укидању Суда и Тужилаштва БиХ, које је претходно наметнуо високи представник у БиХ, па су Одлуке пола године стајале у ладици, а Додик их накнадно ставио ван снаге кад су му странци и ментори са запада заврнули руку, па је Народна скупштина Републике Српске понижена јер је приморана на повлачење и поништавање својих одлука. Додик је бескрупулозни макијавелиста и манипулатор, класични манџуријски кандидат и компрадор, марионета у рукама странаца, који уништава свој народ и државу, и који је спреман да уради све како би опстао на власти.

Српско уједињење: Који су домети економске политике СНСД-а у Републици Српској? Шта није добро, а шта је за похвалу?

Небојша Вукановић:  Животни стандард грађана Републике Српске данас је много лошији него када је 2006. године Додик по други пут дошао на власт. Додика је почетком 2006. године дочекао суфицит у буџету, сва јавна предзећа су била "очишћена" од дугова и позитивно су пословала, а на рачуну је имао вишак од 2 милијарде марака од приватизације Телекома и Нафтне индустрије Републике Српске. Он је успио све да потроши, да нас задужи за још неколико милијарди марака, а да није урадио ништа вриједно помена јер су сви новци завршили код дворског неимара Слободана Станковића и других тајкуна, који су добили уносне послове на градњи путева, владиних зграда, резиденција и луксуза Ништа није уложено у привреду, развој и отварање радних мјеста у реалном сектору. Само у последњих неколико година пропале су двије банке, Бобар банка и Банка Српске, због криминала и извлачења новаца, изгубљено је 400 милиона марака, а нико није одговарао. Пропале су и Робне резерве Српске, апсолутно сва јавна предузећа послују негативно, дуг Фонда здравства и ПИО-а достиже 2 милијарде, буџет се одржава од ММФ-а, Свјетске банке, емисије обвезница, трезорских записа и кредита. Систем је пред потпуним колапсом и питање је када ће све пукнути, а Република Српска завршити у банкроту.

Српско уједињење: Да ли су источни и западни дио Републике Српске компактни, у економском и политичком погледу? Какав је Ваш утисак о будућности РС?

Небојша Вукановић:  Зворник је граница, и јужно од Зворника, источни дио Републике Српске, који је богат шумом, рудама, производи 75% електричне енергије и има бројне природне ресурсе, је запостављен, путеви су очајни, грађани се масовно исељавању, док је западни дио, од Бијељине до Приједора, и Лакташа, испресјецан мрежом ауто-путева, жељезничких пруга и добрих магистралних путева, тамо завршава највећи дио владиних инвестиција. Додик је из Лакташа, неправедно је запоставио источни дио Српске јер је на њему мање становника, и нажалост велике су последице маћехинског односа Владе и великог заостатка у развоју источног дијела Републике Српске, простора од Бијељине до Требиња.

Српско уједињење: Каква је будућност општина са српском већином у Федерацији БиХ: Грахова, Дрвара, Петровца...?

Небојша Вукановић:  Недавно сам био у Грахову, малом мјесту на граници са Kнином и Хрватском у коме су до рата Срби чинили 90% становништва, и нажалост ово мало мјесто изгледа данас као да је 1995. година и да је рат тек завршио , док је нешто боље стање у Дрвару и Петровцу, а слично у Гламочу. Срби су грађани другог реда у Федерацији БиХ, посебно у хрватским кантонима, а власти Српске и Србије мало су учиниле на масовнијем одрживом повратку становништва. Јасно је да су већински Хрвати и Бошњаци тихо опструисали масовнији повратак Срба у Федерацију БиХ, посебна мјеста у којима су до рата Срби чинили већину становништва. Потребно је поред обнављања кућа инвестирати у привреду, развој села, како би се народ, прије свега млади, задржали на том подручју.

Српско уједињење: Познат сте као жесток критичар бившег епископа захумско – херцеговачког Григорија. Шта, као Херцеговац, мислите данас о владици Григорију, а шта о актуелном епископу Димитрију?

Небојша Вукановић: Владика Григорије се веома отворено бавио политиком, прво оштро критиковао, а потом хвалио Додика када је дошао на власт, од тога имао велику материјалну корист, и политика је била узрок варница и сукоба, јер је Григорије покушао да спута и угуши сваку критику на Додиков рачун и нападао је опозицију и новинаре који су покушали скренути пажњу на злоупотребе и маћехински однос власти према Херцеговини. То га је на крају коштало премјештања у Њемачку, а и сада видите да је Григорије активни учесник политичког живота, да након смјене критикује оштро Вучића. Сматрам да Црква и политика требају бити одвојени, и да се владике требају огласити само када су у питању кључна национална питања, а никако учествовати у дневној политици и међусобном препуцавању партија. Владика Димитрије је потпуно другачји, не интересује га политика, новац и моћ, истински је духовник и вјерник, и сматрам да је велика ствар што је један овакав владика, скроман подвижник са великим моралним кредибилитетом, изабран за херцеговачког владику.

Српско уједињење: Какав је Ваш став поводом Суторине, односно могућег изласка Републике Српске (БиХ) на море, на подручју актуелне општине Херцег Нови?

Небојша Вукановић:  Требиње је имало излаз на море до 1947. године код Суторине, и данас би било од великог значаја да је таква териротијална организација остала и да Република Српска има мали излаз на море, али након наивне одлуке Ђуре Пуцара, Влада Шегрта и тадашњих комунистичких моћника, сада је све готово. Херцег Нови је нама најближи град, то су наша истинска браћа, увијек кад одем у Нови осјећам се као код куће, и вјерујем да ће проћи ова тешка времена и да ћемо поново, након промјене власти и интеграција, путовати до мора без граница и задржавања.

Српско уједињење: А какав је Ваш однос, као Херцеговца, према дијелу Старе Херцеговине, који данас припада авнојевској Црној Гори?

Небојша Вукановић:  Студирао сам и дипломирао у Никшићу, то су можда најљепше године, имам пуно пријатеља у Црној Гори и Старој Херцеговини, ми смо браћа по крви која имају исто поријекло, имена, презимена, крсне славе, народну ношњу и обичаје, ми смо један народ и наравно да је тај однос као са браћом.

Српско уједињење: Шта сугеришете Србима на том и преосталом подручју данашње Црне Горе?

Небојша Вукановић:  Нажалост, комунисти су 1945. бацили злу крв стварајући нову вјештачку црногорску нацију, дијелећи постепено браћу, кумове и пријатеље, што данас има велике последице јер се много православаца не осјећа Србима, одричу се Његоша, краља Николе, Светог Василије Острошког и Тврдошког. Проћи ће и ова тешка времена владавине најгорих и унутрашње окупације, нестаће вјештачке подјеле и вратићемо се својим корјенима, само треба бити стрпљив, избјегавати све сукобе и подјеле, а кад падне режим Мила Ђукановића и маске, народ се ослободи уцјена и притиска, поново ћемо бити браћа, што и јесмо, без обзира да ли се неко осјећа као Србин или Црногорац, битно је да знамо своју историју и поријекло, не одричемо се својих предака.

Број прегледа:
hit counters free

Новости