23/5/2020 19:57
Online Counter

Пише: Срђан Шкоро

Српска православна црква је доделила у тајности Синиши Малом орден Св. Саве. Орден великомученика претходно му је ставила на груди јавно, у тренутку кад је званично утврђено да је лопов, јер је његова докторска дисертација проглашена плагијатом. Зашто то ради СПЦ? Чему толико брукање?

Ако томе додамо одликовања и разне плакете уручене Вулину, Вучићевићу и Вучићу стиче се утисак да се пред нашим очима ствара Српска напредна црква, прецизније Вучићева страначка испостава огрнута у мантије. Kако другачије објаснити тако осион и бахат одговор патријарха Иринеја упућен Бошку Обрадовићу једном од ретких српских политичара који не крије да је верујући. Патријархове речи као да су настале у редакцији Информера, а уобличио их, нико други до знаменити напредњак Јованов.

Не памти се у историји СПЦ толика снисходљивост према некој власти и владару, чак ни у комунистичко доба кад су патријарха бирали удбаши на седници комитета. Kао што Вучић није председник свих грађана, тако ни патријарх српски није представник свих православних у Србији и региону. И један и други, нажалост, деле народ и вернике на подобне и неподобне. Патријарх Иринеј као да за сваку своју активност тражи благослов Вучића, јер власт је од Бога, а за њега је Вучић више од Бога.

Очигледно је да Вучић на све начине покушава да копира нешто што је већ урадио Мило Ђукановић у Црној Гори.

Овај некад млади комуниста постигао је више него сви његови комунистички претходници против којих се борио у тзв. бирократској револуцији на страни Слободана Милошевића. Мило је у потпуности заокружио комунистички идеал стварања црногорске нације. Да би у томе успео створио је и сопствени језик - црногорски којим нико у Црној Гори, па ни он, не говори. Измислио је и своју цркву коју је регистровао у полицијској станици и на њено чело довео свог патријарха, иначе, распопа. Одвојио је Црну Гору од Србије ослањајући се на европске вредности и сада на екстремној политици антисрпства покушава да себи обезбеди још који мандат власти, иако већ влада више од три деценије. Да би употпунио замишљено потребне су му светиње Српске православне цркве које се, ипак, не праве и не стварају преко ноћи. Ту је наравно и вредна имовина СПЦ погодна за изградњу и рентирање. Оно што није очекивао то је огроман отпор народа у Црној Гори који у протестним литијама по целој Миловој држави одбија да буде део његовог суманутог експеримента.

Чудном игром политике, о судбини Мила Ђукановића и Александра Вучића одлучиваће припадници истог народа и цркве. Ваљда је то и ред с обзиром да их је обојицу изнедрио Слободан Милошевић, а све време их обликује и опслужује Беба. Вучић, иако ужурбано ради на прављењу Српске напредне цркве, у чему му свесрдно помаже његов лични патријарх Иринеј, једино за сада није успео да створи нови српски језик. Мада, зли језици тврде, да на том пројекту одавно већ раде Ристичевић, Атлагић и Мартиновић, под будним оком Миленка Јованова, Маје Гојковић, Славише Kокезе и Дарије Kисић Тепавчевић.

Kако сада ствари стоје, све ће се завршити уз благослов српских власти и патријарха на предстојећим изборима заказаним за 21. јун. То ће бити јединствени избори на свету где је победник већ проглашен и где неће бити никаквог гласања већ искључиво саопштавања резултата. Да би појединим страним амбасадорима било занимљивије, тим поводом биће организована и намештена борба за прелазак цензуса свих Вучићевих кинеских копија лошије израде. На свакој прихваћеној листи је иначе Вучићев потпис што уноси посебну драж и неизвесност у читав изборни процес.

Да није бизарног плаката листе ПОKС народ не би ни знао да ће се Србија заправо породити 21. јуна. Да ли ће се том приликом цепати поново кошуља Ани Брнабић или свим учесницима оваквих избора још није утврђено, као ни то да ли ће се ићи природним путем или царским резом. С обзиром на то ко су све учесници избора најбоље би било да до тог „порођаја“ никада не дође. Јер, та новоформирана скупштина ће деловати као годишњица матуре занатске школе "Петар Лековић" из Београда. Но, благослов постоји, и црквени и световни, кумови се одавно знају, као и бабице, једино ће, као и до сада, Србија испаштати.

Мудром Сократу приписују ове речи: Лопови и преваранти ће хтети важне државне функције, а демократија ће им то дати. А када лопови и преваранти коначно демократски преузму власт, јер криминалци и злочинци желе моћ, настаће гора тиранија него у време било које монархије или олигархије.

Да ли вас ово подсећа на нешто? Иако је Сократ живео у петом веку пре нове ере, као да је већ тада видео два ока у глави, Србију и Црну Гору, под влашћу Вучића и Ђукановића.

Једини проблем је што је Сократ на ово упозоравао надајући се да ће свесни грађани то некако спречити, а ми ово, нажалост, живимо. Докле?

(Аутор је новинар)

Direktno.rs

Број прегледа:
hit counters free

Новости