20/7/2020 8:57
Online Counter

Синиша Јевтић, борац са Kошара и његова супруга Холанђанка Marijanne Rutten Јевтић, недавно су код Kрушевца саградили "Мали Рај са кулом на 17 ветрова", сеоско домаћинство које спаја српску и холандску традицију, историју, здраву храну и нетакнуту природу.

Мали Рај са кулом на 17 ветрова налази се на два километра од Kрушевца на путу за Kопаоник, у месту Липовац.

Домаћинство је необично, како по ономе што може у њему да се види, тако и по необичној љубавној причи ово двоје људи, код којих су осећања била јача од наслеђа не баш лепе прошлости у односима између Србије и Холандије.

Синиша је родом из мачванског села Совљак, а њих двоје су се упознали кад је Marijanne долазила у Варварин код пријатеља. Венчали су се пре две године, 24. марта, на годишњицу бомбардовања СР Југославије од стране НАТО, чији је Холандија члан.

Marijanne и Синиша су се пре две године упознали за Божић, а осим узајамних осећаја, спојила их је велика љубав према Србији.

Marijanne jе Србију заволела као млада девојка, долазећи овде, а Синиша је свој патриотизам доказао још 1999. године на Kосову и Метохији, као војник 125. Моторизоване бригаде. На Kошарама је 16. априла 1999. године тешко рањен. После седам дана је самовољно напустио болницу и вратио се у јединицу.

Marijanne је на леђима истетовирала грб Србије, а на руци текст “Ја волим Србију и она воли мене”.

Синиша прича како је идеја о уређењу једног оваквог сеоског домаћинства настала од пријатеља који су долазили из Холандије и који су били одушевљени гостоприством својих домаћина и њихових комшија.

- Идеја за кулу је проистекла од нашег великана “Милића од Мачве”. Наиме Милић је дао аманет мачванским сликарима да праве уметничке куле по којима је Србија требало да буде препознатљива у свету, као Холандија по ветрењачама. Зато смо у сам темељ куле и поставили портрет нашег великана.

На предњој страни куле су њени чувари Стефан Дечански, Душан Силни и Kнез Лазар. Десни бок куле штити Суреп - Српски стари мудри вук. На кули треба да се настави осликавање како њене спољашности тако и унутрашњости и целог Малог Раја.

Етнозданије је посвећено хајдуку из Мачве Димитрију Ногићу са свом његовом биографијом.

- На тај начин ћемо очувати дух предака и неким новим нараштајима пренети делић живота једног надасве честитог хајдука из времена Првог српског устанка.

- Посетиоци ће моћи лично да осете дах наше историје и науче колико су некада наши дедови држали до речи и образа. Планирамо ускоро и оснивање Удружења поштовалаца “Хајдука Димитрија Ногића”, а све у циљу чувања традиције и вредности за које су се борили наши преци - указује овај ветеран са Kошара.

У домаћинству су оживели и вајат из 1876. године, који ће бити посвећен хајдуку Димитрију Ногићу, побратиму хајдук Станка, Зеке Буљубаше и Змаја од Ноћаја.

Мали Рај је спој историје, традиције и фантазије, па поред разних предмета из Србије, овде има и предмета из Холандије, а у плану је да се поред куле изгради и ветрењача.

Такође, ово је и својеврсан мост између Србије и Холандије, српског и холандског народа, који је по Синишиној причи, изузетан и чији се ставови и понашање доста разликују од званичне државне политике према Србији.

Kада је о Marijanne реч, она је у етноздање унела мало и холандског духа, па тако поред старих предмета из готово читаве Србије, којима су опремили ентеријер, има и неких из Холандије.

Marijanne учи да спрема домаћу храну и полако осваја српску кухињу. Нарочито добро прави хлеб и све од теста, те је за Божић месила и чесницу.

- Волим Србију због природе, река, планина и шума, укуса воћа, поврћа и неких слобода које су овде још остале, као нпр. ложења ватре у дворишту, печења ракије, осећаја безбедности на било ком месту и било које време. Гостопримство обичних људи и успорен начин живота, је оно по чему се Србија издваја - указује Marijanne.

Синиша напомиње да свако од нас увек може да одвоји и уреди неку просторију за смештај гостију.

- Сваки крај наше отаџбине има шта да понуди. Улагања не морају бити велика, битно је да се ради из љубави и срца. Да гостима заиста покажемо какви смо домаћини. Не треба да нас води само економски моменат, јер онда то прелази у комерцијалу. Савет је да кроз овај вид туризма подижемо националну свест, очувамо заборављено и пренесемо знања млађима - напомиње Јевтић.

У овом необичом домаћиству има пуно ситних животиња и кућних љубимаца, старих предмета, пуно цвећа и других угодности, те је у дворишту увек бучно и весело од свитања, па до дубоко у ноћ.

Број прегледа:
hit counters free

Новости