Комунистичка партија остаје на власти, али Куба ових дана свеједно улази у нову фазу, јер се ера Кастрових званично завршава.

Раул Кастро (89), у петак је на партијском конгресу саопштио да подноси оставку на место лидера странке, што значи да се карипска политичка династија повлачи после вишедеценијске владавине. Иако је Раул Кастро 2018. већ напустио место шефа државе, предајући ту функцију Мигелу Дијазу Канелу (60), кубански вођа је остао први човек владајуће партије. Сада председник државе Мигел Дијаз Канел постаје и шеф партије.

У последњем обраћању партији у својству њеног лидера, Раул Кастро је потврдио да земља остаје посвећена социјализму, али и истакао да је влада отворена за „нови тип односа са Сједињеним Америчким Државама”. Објаснио је да предаје узде млађој генерацији „пуној страсти и антиимперијалистичког духа”. Према сазнањима шпанског листа АБЦ, Раул Кастро се склања јер је тешко болестан, при чему наводно има рак и цирозу јетре.

Како оцењују светски медији, не треба очекивати да се стање на острву промени из темеља, већ да ће се ствари полако развијати. Донедавни лидер остаје моћна фигура на Куби, мада је његово пензионисање свакако историјско – ово је први пут после више од 60 година да неће владати ниједан члан породице Кастро. Раулов брат Фидел Кастро дошао је на власт после револуције 1959. Преминуо је 2016, а десетак година раније због болести је функцију председника државе и партије предао млађем брату Раулу.

За време Раула Кастра и Мигела Дијаза Канела Куба је почела да уводи постепене промене. Дозволила је предузетништво, коришћење интернета и друштвених мрежа и одшкринула врата страним инвестицијама. На основу изјава партијских лидера, јасно је да је то пут којим ће Хавана и надаље ићи.

У истом периоду побољшане су и везе с Вашингтоном. Барак Обама, који је тада био шеф Беле куће, ублажио је амерички ембарго и 2016. чак и посетио Хавану. Односи између две земље поново су се погоршали доласком Доналда Трампа у Авенију Пенсилванија, јер је његова администрација вратила већину санкција. Упркос најавама, нови амерички председник Џозеф Бајден није ублажио ублажио санкције свог претходника. Трамп је забранио и слање дознака, што је погодило кубанску економију и она је прошле године пала за 11 одсто. Осим америчких санкција, наруку јој није ишла ни епидемија вируса корона, која је смањила приходе од туризма. На питање како тумаче промене у Хавани, из Западног крила су прошле седмице саопштили да им Куба није на листи спољнополитичких приоритета.

Осим америчке, и критика домаће јавности постаје проблем за комунистичке власти. Захваљујући друштвеним мрежама, све већи број Кубанаца подиже свој глас. И Раул Кастро је то признао кад је на конгресу истакао да се опозиција усредсређује на интернет, мада је додао да кубанске улице и даље припадају „револуционарима”.

У највеће противнике комунистичке владе спада кубанска дијаспора у Америци, углавном на Флориди. Американци кубанског порекла представљају значајно гласачко тело, које се противи отопљавању односа између две земље док се острво не демократизује. Кубанци са Флориде су подржавали Трампа, који се због тога одлучио за политику чврсте руке према Хавани.

Марко Рубио, републикански сенатор са Флориде и Американац кубанског порекла, твитовао је да повлачење Раула Кастра „није права промена”, али и да су „праве промене свеједно почеле”.‍