17/5/2021 12:13
Online Counter

У мостарском насељу Лука запаљена је кућа српске породице, а власница Мирјана Спремо Јанчовска каже да је полиција нашла доказе да је пожар подметнут. Тај инцидент из друге половине априла један је од показатеља чему се могу надати Срби чија је имовина остала у Федерацији БиХ. Са друге стране, напетости у Црној Гори, патриотске ауто колоне, али и националистички отпор мањег дијела припадника бившег режима, свједоче да је и у држави која слави 15 година независности, стање не баш редовно.

Спремо Јанчовска каже да је, након позива пријатеља из Мостара, сазнала да јој је запаљена кућа у том граду.

„Замислите, у сред дана, у сред града Мостара. Кућу, која сада личи на згариште врло погодно за снимање хорор филма, купио је мој покојни ђед Радован давне 1957. године. Из ње је мој покојни отац кренуо у први разред Основне школе, а у њој сам се и ја родила. Нажалост, вихор рата довео нас је у Црну Гору, а та иста кућа нас је чекала, нико нити је рушио, нити палио. Није чак била ни празна, јер нашим одласком у њу се уселила једна бошњачка породица. Да можда није, претпостављам да би судбину коју је доживјела 18. априла 2021. доживјела много раније”, каже она за портал Српско уједињење.

„Када сам обавијештена шта се дешава, прво сам помислила да није могуће да је на националној основи, јер са свим комшијама имам коректне односе. Међутим, када мало боље размислим – зашто баш моја, када се поред моје налази још пет у којима такође нико не живи... Зашто лагати себе, живјети у заблуди, када управо ово питање аутоматски даје и одговор, осталих пет су у власништву бошњачких породица. Ипак, сачекала сам да полиција изврши увиђај и да свој налаз, који је јасно указао да је пожар подметнут. Инсталације у кући су биле исправне и у њој у тренутку пожара није било никога, то јест дуго није нико боравио, тако да се искључује могућност да је неко оставио уључено неко грејно тијело. Кyћа је, прије него што је запаљена, и опљачкана, па у њој у моменту пожара није било ни шпорета, ни фрижидера, ни веш машине, врата”, објашњава Мирјана Спремо Јанчовска.

Стамбени објекат који се налази преко пута запаљеног је такође опљачкан. Када се све ово сагледа, намеће се само једно питање: Има ли опстанка Србима у срединама попут Мостара?

„Политичке кампање које се воде у БиХ, као приоритет истичу повратак расељених лица на своја огњишта. Да ли је мој слyчај примјер који може било кога да мотивише? Мислим да није и мислим да још дуго или можда никад више у граду попут Мостара Србима неће бити мјеста. Кад ово кажем, не мислим нити у исти кош стављам све припаднике бошњачке националности, али пар њих је довољно да се од њих постиди цијела нација. Уосталом, скорашњи испад бивше директорице Музичке школе у Подгорици Зоје Ђуровић, јасно говори да ни овдје Срби нису пожељни, па из тог разлога никако не треба да нас чуди што нисмо добро дошли ни у срединама са већинским бошњачким становништвом”, каже она.

Спремо Јанчовска има и конкретну поруку за наше читаоце:

„Што се мене лично тиче, разним Зојама у Црној Гори и паликућама у мом родном граду, поручујем – Ћераћемо се још. Није се родио ко би ме пожаром са стопроцентном штетом могао застрашити, а није се родио ни онај ко би ме помјерио из Црне Горе. Желим да се посебно захвалим Српској православној цркви и њеним представницима који су пружили сву љубав и подршку у датом тренутку, министру за права мањина и избјеглица Републике Српске Милошу Лучићу, који је исказао интересовање за немили догађај. Колико ће држава бити вољна да помогне, остаје да се види, као и да ли ће помоћ упутити они који се стално позивају да помажу Србе у региону, првенствено предсједник Србије, господин Вучић. И то остаје да се види...”

Број прегледа:
hit counters free

Новости