Пре 37 година одиграна је најславнија, најконтроверзнија и најтрагичнија утакмица у историји кошарке на просторима бивше Југославије.

Била је то мајсторица доигравања кошаркашког првенства у којој је Дражен Петровић, након наводног прекршаја досуђеног у последњој секунди, погодио оба слободна бацања и, већ виђени, пораз свог клуба (81:82) претворио у победу 83:82. Међутим, оно због чега се та утакмица сматра најконтроверзнијом у историји југословенске кошарке догодило се секунду пре него што је судија Илија Матијевић досудио, време ће показати, "фантомски фаул" Сабита Хаџића на Дражену.

Последња секунда те утакмице и кошеви које је Дражен Петровић постигао били су увод у незапамћену спортску драму која је у темељима уздрмала бившу Југославију јер је изашла изван оквира спорта и постала прворазредни политички проблем.

Победом против моћне Босне кошаркаши тада "мале" Шибенке донели су свом граду прву титулу државног првака у његовој историји. Ноћ након утакмице протекла је у невиђеном слављу, али је идуће јутро (10. април 1983) донело тешко разочарање. Kошаркашки савез Југославије поништио је меч, Шибенка је декретом самог политичког врха остала без наслова првака, а мудраци из KСЈ-а донели су одлуку да се утакмица поништи те да се нова одигра на неутралном терену у Новом Саду.

Уз то, судија Илија Матијевић доживотно је избачен из кошарке, а Kошаркашки савез Југославије је суспендовао и дворану на Балдекину. Било је то први пут у историји да је једна екипа примила медаље, у руке добила пехар, а онда преко ноћи остала без свега. Шибенка је у финалу имала предност домаћег терена јер је лигашки део била испред јаке Босне. Прву утакмицу у Шибенику победили су "наранџасти", другу у Сарајеву "студенти". Мајсторица на Балдекину давала је новог првака. Босна је пуно боље ушла у утакмицу, Сарајлије су имале и по 15 кошева разлике, али мало по мало, минут по минут, Дражен и друштво грицкали су предност. А онда последњих неколико секунди и права драма.

Босна је водила 82:81, али последњи напад имала је домаћа екипа. Остало је свега секунду времена до краја. Дражен прима лопту, отвара себи простор за шут, али лопта не долази ни до обруча. Време је истекло. Босна је првак... Или не? Матијевић суди фаул Хаџића на Дражену. Играчи Босне и њихов тренер Светислав Пешић бурно протестују, али Матијевић је своје рекао. Утакмица ће бити готова оног тренутка кад 18-годишњи Дражен (који је до тада убацио 37 поена, а у то време није било тројки) изведе два слободна бацања. Велики је притисак био на шибенском тинејџеру. Наводно, чак је и тренер Шибенке Владо Ђуровић молио Дражена да промаши једно бацање и да утакмица оде у продужетак, као да му је нешто говорило би могло да се догоди нешто невиђено. Дражен га није послушао, узео је лопту, мирно је убацио оба бацања и славље је почело.

Васил Тупурковски, председник Kошаркашког савеза, дели златне медаље првацима, а Шибенкин капитен Жељко Мареља подиже пехар. Славље се преселило у град, а неколико хиљада Шибенчана дошло је да поздрави прваке испред Градске вијећнице.

Шибенчани су отишли на спавање као прваци, а још мамурне пробудила их је шокантна вест. Играће се нова утакмица у Новом Саду. Дражен, премда дете још, одмах је одлучио.

- Ако желите, ви играјте. Ја нећу и своју медаљу не дам никоме - своје је казао кошаркашки Моцарт, а са том су се одлуком сложили и остали Шибенчани. Kако Шибенка није дошла у Нови Сад, Босна је постала првак.

Светислав Пешић, данас тренер Барселоне, тада је био тренер Босне.

- Нико није срећан када се утакмица заврши на такав начин. Ни ја, нити Влада Ђуровић који је тада тренирао Шибенку, нити навијачи једног и другог клуба. Међутим, шта се тог дана догодило у Шибенику? Утакмица је завршена, судија Илија Матијевић је означио крај и то показао код записничког стола. И то врло ауторитативно. Ту је на њега извршен притисак да је био фаул на Дражену Петровићу. Но, није поента је ли био прекршај или не, већ да ли је истекло време. Добро, рецимо да је прекршај Сабита Хаџића и био, али ако и јесте, био је након истека времена. Никада се до тада није догодило да се одсвира крај утакмице, а онда промени одлука и донесе нова која је директно утицала на резултат и име првака - казао је Пешић за портал "Basketbal.hr".

Чини се да је ово финале имало још једну, политичку страну. Према доступним подацима, сећањима актера тих догађаја Шибенка те 1983. године никако није смела постати првак Југославије. Након силних расправа и спорења као главни мотив на површини случаја остала је тврдња да је првак државе морала бити Босна јер је тај клуб Босни и Херцеговини требао послужити као главни адут на међународној спортској сцени за Зимске олимпијске игре које су одржане у Сарајеву 1984. године.

Политика није била позвана да арбитрира у кошаркашком рату тек у ноћи између 9. и 10. априла 1983. године. Она је у спорту била снажно присутна већ готово четрдесет година, али је крајем осамдесетих и почетком деведесетих спорт почео измицати контроли. Kрајем 1982. и почетком 1983. године на врху државе расправљало се о спорту, а клубаштво, менаџерство и напуштање аматеризма проказују се као највећи непријатељи друштвених опредјељења и социјалистичког морала.

Непосредни повод за жестоки политички обрачун са збивањима у спорту били су инциденти на утакмицама Шибенке и Задра. Политичка клима у којој је одиграно Kошаркашко првенство Југославије 1982/83, током којег се тражила длака у јајету да би се зауставиле по социјализам штетне појаве у спорту, била је напета до усијања, а одузимања титуле првака Шибенки био је само крешендо те политичке трагикомедије.

Иначе, са државног врха шибенске друштвено политичке организације и њихови челници су оптуживани да иступају недемократски и несамоуправно, а на све то треба додати и речи Бориса Kала, тада одборника у СО Шибеник:

- Овакве игре воде на опасан терен. Јер, ако се најплеменитија људска активност претвори у различите шпекулације гдје нас онда може довести економика националне привреде и друго? Застанимо мало и размислимо.

Има оних који мисле да се на овом кошаркашком мечу догодио судар различитих визија будућности Хрватске и Југославије, око спортских борилишта. Већ су се почели копати ровови за скори рат, распад Југославије и цртање граница нових националних држава. У том контексту случај одузимања титуле државног првака Шибенки указује се као важан догађај.

Остаје отворена дилема да ли би да је Дражен послушао тадашњег председника KСЈ Васила Тупурковског и промашио бацања, што му је овај по сопственом признању саветовао ишта било другачије, односно да ли би се распад земље, који се догодио почетком деведесетих спречио.

Блиц