Јовица Станишић, некадашњи шеф Службе државне безбедности Србије, не само што је био тајни агент Централне обавештајне агенције Сједињених Америчких Држава већ је у интересу те службе активно радио на распарчавању Југославије, тврди Драган Марковић Маркони, дугогодишњи припадник СДБ и бивши заменик директора Безбедносно-информативне агенције.

Недавно је на Станишићеву улогу двоструког агента подсетио бивши амбасадор Велике Британије у Србији Ајвор Робертс, и то пред судом у Хагу, као сведок одбране на суђењу Станишићу и оперативцу СДБ Франку Симатовићу Френкију.

Драган Марковић, данас пензионер, потврђује Робертсову информацију и објашњава да оперативци својим оперативним радом праве мрежу сарадника према страним обавештајним службама.

- Таквим контактима долазили су до података који су указивали да њихов тадашњи шеф Станишић одржава неформалне и незваничне контакте са агентима ЦИА. Сумња је и потврђена током једног тајног претреса, када смо нашли документа која су била скривена у подруму на Новом Београду. Власник подрума је био официр који је тада службовао у Црној Гори и у родбинским везама са Станишићевим сарадницима - тврди Марковић.

Он даје конкретне примере како је Станишић наносио штету државним интересима по налогу страних служби.

- Станишић је по инструкцијама страних служби основао Јединицу за специјалне операције. У време највећих санкција према Југославији ЈСО је уз помоћ ЦИА добио најсавременију војну опрему, укључујући и „хамере“, по којима је и био препознатљив. Јединица је требало да брани српско становништво у деловима Југославије захваћеним грађанским ратом, али се злоупотребљава патриотизам њених припадника, и Станишић то користи дајући им налог да не поштују ратно право, већ да прекомерно употребљавају силу, што доводи до тога да је руководство Републике Српске Kрајине и славонско-барањске области проглашено ратним злочинцима, а српско становништво протерано с вековних огњишта - истиче Марковић.

Он наглашава да су њихове активности касније велике силе користиле за осуду Србије и српског народа.

Према његовим речима, део Јовичиних сарадника који су радили за ЦИА остао је и после њега у Служби и учествовао у обарању Милошевића, распарчавању Југославије, а касније и Србије, то јест у одвајању Kосова.

Јовица Станишић има посебан третман у Хагу - често је на привременој слободи због болести. Другим затвореницима одбијају се захтеви за лечење ван хашког казамата. Иначе, он и његов подређени Франко Симатовић ухапшени су 2003. по оптужници Хашког трибунала која их је теретила за убиства, злостављања, прогоне и друге злочине, почињене у Босни, Славонији и Kнинској Kрајини од 1991. до 1995. године. Према оптужници, присилно премештање несрпског становништва, прогоне, злостављања и убиства вршиле су тајне јединице ДБ и паравојне формације, као што су „Црвене беретке“, „Шкорпиони“, „Арканови тигрови“ и „Мартићева милиција“. Те јединице су оснивали, обучавали и финансирали оптужени.

Photo AFP

Kурир.рс/Ратко Фемић