15/10/2019 12:31
Online Counter

Споменик Ђерђу Кастриоту, познатијем као Скендербег, биће откривен данас у Затријепчу, у црногорској општини Тузи, у којој су већинско становништво Албанци.

Споменик ће бити подигнут на платоу испред школе која носи његово име и то није први споменик Скендербегу у Црној Гори.

Претходно је споменик овој историјској личности подигнут у Улцињу, најјужнијој црногорској општини, коју такође насељавају већински Албанци.

У најави овог догађаја пише да је Скендербег био средњовјековни племић из феудалне породице Кастриота, која је од средине 14. до средине 15. века контролисала делове централне Албаније и источне Македоније.

За албански народ, како кажу, он представља основну личност кроз коју се представљају и као такав наставља да инспирише и представља се као симбол свих времена.

У албанском граду Љешу је преминуо 17. јануара 1468. године од маларије. Мит о Скендербегу је иначе једини мит албанског национализма који је базиран на одређеној личности.

Поводом подизања споменика Ђерђу Кастриотију у Црној Гори су се водиле полемике да ли је он био Албанац, Србин или Црногорац.

Кастриоти је, према неким историјским записима, био албански национални херој, српског порекла из времена отпора албанских племена турским освајачима и исламизацији.

Према британском историчару Едварду Гибону, Кастриотићи воде порекло од старог српског братства Браниловића (Бранила) из Зете.

Скендербегов деда се доселио у Јањину, у Епир, као српски кефалија. Скендербегов отац, Јован Кастриот назвао се принцом Епира, који је укључивао Мат, Кроју, Мирдита и Дибер.

Његова мајка Војислава, била је принцеза српског порекла, из породице Трибалда (који су дошли из области данашње Македоније), или из племићке породице Музака. Јован Кастриот је био међу првима који се супротставио упадима Бајазита И, међутим, његов отпор није имао готово никакав ефекат.

Султан га је натерао да плаћа данак, а да би осигурао верност арбанашких племића, Турци су одвели Ђурађа заједно са његовом браћом као таоце.

Због борбе против Османлија прво га је глорификовала католичка црква, иако је у делу свог живота био и муслиман и православац, а убрзо и словенски народи са Балкана који су га сматрали својим националним херојем.

Крајем 19. века албански националисти су, у недостатку албанске средњевековне државе и њених хероја из тог времена, почели са албанизацијом Скендербега и његове побуне, преноси Танјуг.

Предлог да се тацка дневног реда о подизању споменика стави по хитном поступку дао је председник Општине Тузи Ник Ђељошај.

Ђељошај је раније најавио да ће иницирати постављање споменика Скендербегу на две локације у Тузима - у центру и у Затријепчу.

Споменик Секендербегу, који ће бити постављен у Затријепичу израђен је од изливене бронзе, у форми бисте, висине 120 центиметара, ширине прса 45 центиметара и ширине рамена 80 центиметара.

Димензије постамента су 140 центиметара висине, 80 ширине, док ће укупна висина бисте са постаментом бити 260 центиметара.

Средства за подизање споменика обезбедила је Фондација „Триеши” из Њујорка у САД, а за одржавање споменика биће задужена ОШ „Ђерђ Кастриоти Скендербег”.

Број прегледа:
hit counters free

Новости