30/11/2019 11:35
Online Counter

Не једна, како је то показала анализа објављена у новом броју недељника "Време", већ најмање три стране докторске дисертације Јелене Триван садрже преузете одељке из књиге Бошка Обрадовића "Српски завет", а да актуелни директор "Службеног гласника" нигде није навео извор.

У тексту под насловом "Анатомија једне дисертације", који се појавио у најновијем броју недељника "Време" (бр. 1508, 28. новембар 2019, стр. 22-25) из пера Немање Рујевића, детаљно се анализира докторска дисертација Јелене Триван, актуелног директора јавног предузећа "Службени гласник". Између бројних других понуђених доказа да се ради о новом плагијату и бесрамној крађи туђе интелектуалне својине, што је кривично дело, налазе се и два пасуса која су преписана из моје књиге "Српски завет" - без навођења аутора и извора. Карактеристика овог више него спорног докторског рада у коме је преписано више од 15% тезе јесте да и тамо где су у фусноти наведени аутори чији су радови преузети – ти пасуси у самом тексту докторске дисертације ни на који начин нису издвојени, нити знацима навода нити италик словима, што је уобичајено приликом цитирања. За многе друге случајеве, као што је моја књига, нема ни помена нити у фуснотама нити у наведеној литератури.

Површним прегледом само једног поглавља докторске дисертације Јелене Триван на које указује аутор анализе у "Времену" и упоређивањем са мојом књигом потврдио сам да су наведена два пасуса заиста дословно преузета на страни 117. Али, то није све. Даљим упоређивањем открио сам да је исти чланак из моје књиге преузиман на још два места – на странама 122 и 123 доктората. На тај начин је Јелена Триван преузела већи део текста из мог чланка "Српско коло" из књиге "Српски завет – српско национално питање данас", објављене у Београду 2007. године у издању Српског сабора Двери. Иначе, ова књига је настала као збирка мојих ауторских текстова објављених до 2007. године у разној периодици и имала је три издања (2007, 2008, 2010). Морам признати да је управо чланак "Српско коло" мени један од најдражих у овој збирци, а можда и један од бољих и најоргиналнијих које сам написао до сада, тако да ту одајем признање Јелени Триван или ономе ко јој је писао докторску дисертацију за избор литературе.

Лично не верујем да су Јелена Триван или аутор њене докторске дисертације ово преузели (да не кажем покрали) директно из моје књиге, већ пре сумњам на преузимање са Интернета, с обзиром да је велики део докторске тезе, како то наводи Немања Рујевић, прекопиран са Википедије и разних "непроверених форума и из непотписаних семинарских радова доступних на Интернету" ("Време", стр 22). Сумњам на преузимање овог мог чланка објављеног на сајту riznicasrpska.net у одељку "Музика" где се представљају српске народне песме и кола. Овај сајт је управо супротан пример од Јелене Триван и крађе туђе интелектуалне својине јер на дну јасно стоји следећа упутница: "Текст је преузет из књиге Српски завет са одобрењем аутора, књижевника Бошка Обрадовића". Једино се не бих сложио са тим да сам књижевник већ би тачније било рећи публициста, али ово је истински пример интелектуалног поштења у цитирању других аутора.

Због доказаних плагијата у академским постдипломским радовима са својих функција аутоматски су одлетели председник Мађарске Пал Шмит и министри Паво Баришић у Хрватској и Клавдија Маркеж у Словенији, док су у Чешкој и Немачкој, и то у Влади Ангеле Меркел, по два министра морали да поднесу оставке и да јавности пруже извињење. У Чешкој су то прошле године били министри за рад Петр Крчал и правде Татјана Мала (тамо Мала - овде Мали!), док су у Немачкој пали министар одбране Карл Теодор Цу Гутенберг и министар просвете Анет Шаван. Шта после свих ових примера чека Синиша Мали и актуелна власт?

Интересантно је да до сада нико није затражио оставку Јелене Триван ако се покаже тачним да је њена докторска дисертација скандалозни плагијат. Свима је јасно да је то бесмислено када у Влади Србије седе четири министра са више него упитном дипломом основних факултетских студија: министар полиције Небојша Стефановић, министар рада Зоран Ђорђевић, министар енергетике Александар Антић и министар одбране Александар Вулин. Више ни за кога није изненађење Јелена Триван када је бивши председник Републике и актуелни шеф непостојеће Канцеларије за сарадњу са Русијом и Кином Томислав Николић купио диплому, а његове колеге оснивачи СНС Небојша Стефановић и Јоргованка Табаковић плагирали докторат. Када се боље погледа комплетно најближе окружење актуелног председника СНС Александра Вучића чине људи са купљеним дипломама и плагираним докторатима и то је - поред криминала и корупције у врху власти - постао симбол владавине СНС и СПС. Усудио бих се на крају рећи да је СНС и формирана и да до данас функционише као једна завереничка дружина политичара са купљеним академским образовањем који се никада не би могли наћи на државним функцијама на којима се налазе да није било ових кривичних дела. Потом је то постала матрица по којој су учинили преварне и криминалне радње у читавој држави, тако да се ова власт у целини може назвати плагијаторском и лоповском. Једино решење је преиспитивање свих диплома и доктората запослених у јавном сектору и кривична одговорност за све "академске лопове и криминалце".

Број прегледа:
hit counters free

Новости