Када се говори о спорном закону који је погрешно назван закон о слободи вероисповести или како ли већ, строго обратити пажњу на текст члана 62 закона који сам ја назвао правилно законом о пљачки имовине верских институција у Монтенигерији:

Clan 62

Vjerski objekti i zemljiste koje koriste vjerske zajednice na teritoriji Crne Gore koji su izgradeni, odnosno pribavljeni iz javnih prihoda drzave ill su bili u drzavnoj svojini do

1. decembra 1918. godine, i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine vjerskih zajednica, kao kulturna bastina Crne Gore, drzavna su svojina.

Vjerski objekti koji su izgradeni na teritoriji Crne Gore zajednickim ulaganjima gradana do 1. decembra 1918. godine, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao

kulturna bastina Crne Gore, drzavna su svojina.

U pogiedu postojanja dokaza o cinjenicama iz st. 1 i 2 ovog clana primljenice se dokazna sredstva i praviia dokazivanja u skladu sa Zakonom o upravnom postupku

i supsidijarno Zakonom o parnicnom postupku.¹

Овде, у прве две реченице није јасно дефинсано, на које се верске објекте и које верске заједнице овај закон односи, с обзиром да су верски објекти подигнути на земљишту у другој реченици земљиште није ни споменуто, те овако на двосмислен начин пиисано правило је једна чиста бесмислица. Зато, ово пре свега и није правни документ валидног карактера. Али ипак и овако срочен члан 62 он се мора тумачити тако да су овим чланом овог квази-правног документа, где експлицитан термин није употребљен, у Монтенигерији обухваћене све верске органзације. Нема изузетка овде. У цивилизованим друштвим која почивају на солидним правним системима овакви закони не постоје. Аутору није позанто да и у једној банана републици, Монтенигерија је изгледа прва, нешто слично постоји у свету. Однос верских заједница и државе у цивилизованим срединама је  регулисан  уставима.¹

Због тога, ако би случајно власт Подгоричког пашалука покушала да га парцијално примењује, како јој се свиди, то би онда било флгрантно кршење одредби из Међународне Повеље о Људским Правима. Сваки надлежни орган задужен за прослеђивање споменуте повеље овај ће закон прогласити да је у супротности са њеним правилима и окарактерисати га као један дискриминаторски акт.

Тако да, ако Милојица покуша да насилно спроведе и у томе успе ову накараду од закона његова ће династија бити јача од династије Виндзор. Ови су само поглавари а не и власници Англиканске цркве, док по овом закону Милојица не само да би био поглавар већ и власник свих верских објеката у фиктивној држави Монтенигерији.

Ја се у Ислам не разумијем, али колико је мени познато и Муслимани као и Православни граде своје Богомоље из прилога верника. Зато, када би ово био законоправни документ у њему треба да пише "изграђени прилозима верника" а не грађана, грађани могу бити сви па и неверници и наравно сви други који су у неком тренутку имали неког историјског утицаја на Црну Гору.

Те тако, онда испада да и Турска располаже са џамијама у ЦГ, пошто, ако је султан био поглавар исламске вере у Турској, па како су његови наследници председници, онда ће шеф Подгоричког пашалука Милојица имати озбиљан проблем. Чачка он међеда са заоштреним врбовим прутом тамо где не треба. Колико тенкова има Милоица а колико Ердоган? Очигледно да је човек откачио начисто када пише и овакве законе.

Сада да се мало уозбиљимо, и да се вратимо реалности. Англиканска црква је свугде у свету таква каква је и њен је поглавар суверен Британије. Нико из Лондона не тражи да му се предају англиканске цркве да буду његове. А, нити рецимо власти у Канади, Аустралији, и САД траже ово што Милојица тражи. Не траже владари ових држава да, као Милојица Џукац, отму имовину од Енглеских заједница.

Затим и друге етничке групе у англосаксонском свету, Грци, Јермени, Срби, Италијани, Ирци, имају своје цркве које се исто као у Црној Гори називају Грчка, Јерменска, Српска Православна Црква, Ирска, Италијанска Римокатоличка и тако редом. Треба имати на уму да све етничке заједнице око подизања верских и културних објеката, потпомажу владе споменутих држава и то са позмашним сумама долара. Много више него књаз Никола градећи Цркву Василија Острошког у Никшићу. Мада, и ово је смешно, пошто кнежевина и краљевина Црна Гора немају никаквих додирних међусобних тачака. Комунисти данашњи инфобировски потурчењаци Монтенигери се декларишу да нису Срби, па тако шта они имају са књажевином и краљевином Црном Гором која је била српска држава?

Ни једној од влада Англо земаља не пада на памет да верске објекте прогласи као Милојица својима.² Напротив, у већини помесних општина када је Православље у питању у оснивачким документима до словце пише: "Ако објекти и храм подигнути овде, спадну на мали број верника ове заједнице у овој општини, да их они не могу одржати, онда ови објекти са парцелом на којој су изграђени прелазе из власништва Црквене Општине у власништво Патријаршије."

Код римокатолика ствар је нешто другачија. Држава Ватикан је власник све имовине ове верске заједнице у целом Свету.

Дакле, Милојица Дупељановић, он прича нешто о чему појма нема. Џукела он може али краљ никако, то сам и раније поручио, бити не може. Не зна Џукац, а и како би знао, како су уређене хришћанске заједнице. Исто тако и њгови Џуканлије појма о религији немају, али би да зграбе имовину верских заједница на територији Монтенигерије па уместо да пишу законе они пишу фантазаје које би да назову законима. То није могло ни у време Нерона и Диоклецијана, па неће моћи ни у Монтенигерији данашњега времена.

У истину овако срочене те фантазије прелазе у акт дискриминације. Зато би  Милојицу требало упозорити, да води рачуна какве изјаве даје и какве законе пише. Оно што он говори су изјаве, као и његови фантазирајући закони, дела дискриминасорског карактера. Тешка увреда и повреда Људских Права, за која дела следе санкције и косеквенце.

Јанко Бојић

Аутор је иноватор, конструктор сарaдник Америчког Института за Дестилацију.

_______________________

¹Текст члана 62 из закона пренесен је из оргиналног документа подгоричког режима. Препоштено је самом читаоцу, да читањем текста, суди о квалитету и стручности аутора законодавног дотумента овакве врсте.

²Рецимо у Канади однос државе и религиозних заједеница регулисан је поглављем 2 њеног устава. Док услови кришћења имовине и начина како једна религизна организација треба да функцинише у складу са уставом и локалнним пореским системом у свим провинцијама обухваћен је следећим правилом Religious Organizations’ Lands Act R.S.O. 1990, CHAPTER R.23. (Закон о имовинско правним односима религиозних организација поглавље 23) имајући у виду компликован карактер овога правила аутор ће о њему неком другом приликом пистаи детаљније.