Јавно саопштен став Мила Ђукановића да су, за Демократску партију социјалиста, Андрија Мандић и Демократски фронт прихватљиви партнери и формално је разобличио последњу и највећу превару од обнове вишепартијског система у Црној Гори.

Човјек задатка, Андрија Мандић, по пројекцији ДПС–а и ДФ–а, 19. марта, потенцијалним уласком у други круг предсједничких избора, треба да обесмисли побједу коју је, прије двије и по године, остварио Амфилохије Радовић, са народом, и да врати полуге власти Милу Ђукановићу.

Само уцијењен човјек, из два у један, може да споји неспојиво и наводно помири ватру и воду, 30. август и 21. мај. Побједу СПЦ и митрополита Амфилохија да нивелише са референдумским прекрајањем народне воље и државног оквира, 2006. године.

Годинама указујем на улогу Андрије Мандића у домаћем политичком животу која је убједљиво нечаснија од житија Новака Килибарде. Јер, Новак Килибарда је имао промил морала и признао је да није Србин. Мандић је у сличној еволутивној фази, али, уз помоћ Службе, обрачунава се са сваким ко га омета да завршава задатке Службе. Тренутно је на најосјетљивијем, али и клизаво офирајућем задатку – вратити посрнулог газду у дизгине власти!

Предсједнички кандидат ДФ–а је одавно политичка пудлица која свакоме маше репом, окрећући се, чежњиво, 360 степени око Мила Ђукановића који га 20 година држи на узици. Теорија и пракса политичких система не памте изборну превару каква је припремљена у режији ДПС–а и ДФ–а, те логистику Вучићеве Српске напредне странке, а њихови фингирани дуели представљају застиђе, у елементарном смислу. Чињеница да је тзв. сучељавање двојице представника дубоке државе преношено на тајкунским и контролисаним телевизијама добитника транзиције, свакоме, ко има грам мозга, ''црта'' на шта је спреман ''двоглави орао'' који држи заробљеном Црну Гору.

Глумити дијалог са Ђукановићем, са спрата са кога се види Бемакс кула и солитер у власништву Миловог брата, може само компромитован човјек који више не крије коначан циљ. Увјерен да је успио да оствари још један влажни сан – да из ''Кристала'' претрчи у ''Хилтон'' и покаже средњи прст свима који су га слиједили на Домановићевом путу слијепог вође.

Истина, Андрија Мандић за дио преваре и није крив. Политичар без једног грама идеолошког увјерења, човјек без људског паковања, авантуриста у политици, сјенка од морала, роб БИА–е и слуга АНБ–а, завршава оно што му је наређено – он се каје, ревидира, посипа пепелом, постаје Белведерац, дистанцира од било које потребе Срба, разумије комите, навија за оно против чега је био у фебруару ове године, једном ријечју – родио се војвода Тито.

У временском интервалу за нама, ми из Светосавске српске листе борили смо се против ходајуће преваре која се зове Андрија Мандић и која дух литија, код својих бирача, мијења балоном дугиних боја. Тај балон није случајан, тај је балон надуван да би величином заклонио предају Црне Горе у руке ДПС–а и издају Косова иза које ћутањем стоји и Мандић, дресирани Вучићев ударник и гроги статиста кума Мила Ђукановића за други круг.

Глас за Мандића је сигуран фикс за Ђукановића у другом кругу предсједничких избора. Пут у пакао зна да буде поплочан и добрим намјерама. Ту мислим на намјере бирача, јер Мандић одлично зна шта ради, за коју напојницу и које фарбање. Знају то и бирачи ДПС–а, дио њих, који су, попут оних у Зети, претходних дана добили партијски задатак да гласају за кандидата ДФ–а, војводу Тита, у првом кругу избора, како Милу Ђукановићу не би фалило кисеоника и како се не би знојио у другом кругу.

‍

Добрило Дедеић,

Предсједник Светосавске српске листе

Подгорица, 17. март 2023.