Овај чин и ову плакету прихватам и схватам искључиво као признање свим људима, војницима, полицајцима, борцима и добровољцима, који су те 1999. године часно учествовали у одбрани своје земље, поручио је из Финске Небојша Павковић

Српска развојна академија, са седиштем у Београду, доделила је своје највише признање за животно дело Златну плакету генерал-пуковнику у пензији Небојши Павковићу, ратном команданту 3. армије, који је потом обављао и дужност начелника Генералштаба ВЈ. Тим поводом 10. јуна, на дан завршетка агресије НАТО-а на СРЈ, у просторијама Развојне академије организована је свечаност на којој је признање Марији Талијан, ћерки генерала Павковића, уручио универзитетски професор др Алек Ј. Рачић, председник Одбора за здравствени менаџмент Српског лекарског друштва.  

На почетку свечаности наратор овог догађаја, испуњеног емоцијама, Драгана Кузмановић Јаничић прочитала је кратку биографију Небојше Павковића, истичући његове заслуге за одбрану Косова и Метохије 1999. године. Казала је и то да генерал Павковић непрестано води борбу за истину. У Финској, где издржава неправедну и престрогу казну, настале су две Павковићеве књиге, на основу Ратног дневника: ,,Трећа армија 78 дана у загрљају ,Милосрдног анђела’“ и ,,Мирис барута на Косову и Метохији 1998. године“. Она је навела и речи Николе Шаиновића, у вези са заседањем Жалбеног већа Хашког трибунала, у коме је тужилац за њега тражио доживотну робију, а генерал Павковић је рекао ,,Ја сам командовао Трећом армијом 1999. године. Нико ми се није мешао у командовање, а и да је покушао (да се меша) ја му не бих дозволио“... После тога пресуђена му је најтежа казна (22 године затвора).

У недавно датом интервјуу порталу Српско уједињење цитирајући Његоша ,,Све су силе мртве и ништавне, ако човек право збори и ради“ новинарка (Драгана Кузмановић Јаничић) је питала Павковића: ,,А ви право зборите и радите, вреди ли часно живети? Генерал је одговорио: ,,Као патриота и професионалац школован сам да браним земљу у најтежим тренуцима када је нападнута. Обављао сам своју дужност, бранио сам своју земљу. Због тога сам после 5. октобра доживео велике неправде и због тога сам данас у затвору. Опет бих тако урадио, јер једино тако вреди живети - часно!

На свечаности ћерка Марија је прочитано генералово писмо у којем Павковића, између осталог поручује:

,,Желим да Вам захвалим и да истовремено изразим жаљење што нисам у могућности да лично присуствујем овом скупу. Велика ми је част што сте одлучили да ове године баш мени доделите ово признање, јер то значи да сви ми који смо бранили земљу 1999. године нисмо заборављени и да наша борба није била узалудна. Као што то увек чиним и сада желим да истакнем да овај чин и ову плакету прихватам и схватам искључиво као признање свим људима, војницима, полицајцима, борцима и добровољцима, који су те 1999. године часно учествовали у одбрани своје земље. Посебно ми је важно да увек нагласим и подсетим да је жртва коју су многи поднели и дали своје животе током сукоба 1998. и 1999. године непроцењива и да је бескрајно важно да их увек с поштовањем помињемо и сећамо их се јер им ми, који смо преживели, то заувек дугујемо“...

Скупу су се бираним речима обратили проф. др Алек Рачић, затим генерал у пензији Кастратовић, контараадмирал у пензији Антић и пуковник Шљиванчанин.

Свечаности су присуствовали председник Извршног одбора Клуба генерала и адмирала Србије генерал у пензији Лука Кастратовић, негдашњи начелник Школе националне одбране контраадмирал у пензији Бошко Антић, ратни командант бригаде ПВО генерал-мајор у пензији Милош Ђошан, начелник Управе за традицију, стандард и ветеране пуковник Душко Шљиванчанин, начелник ОЗВ ВЈ капетан бојног брода у пензији Јанко Јаничић, начелник персоналног органа у Приштинског корпуса током рата пуковник у пензији Милутин Филиповић, те деца и унуци генерала Павковића.

Звонко Пешић