Како изгледа припрема припадника ВС, али и страних армија, за одлазак у мисије под окриљем УН, ЕУ и Партнерства за мир

Узаним, благо кривудавим, путем према војној бази на вису, коју чине шатори изнад којих доминира осматрачница, креће се агресивна руља. Револтирани људи носе летве, у рукама им је камење.

Уз узвике приближавају се војном објекту у коме се на улазу, тик иза рампе, налази кордон војника. На себи имају опрему за сузбијање нереда, док је иза њих оклопно возило опремљено решеткама за потискивање изгредника.

Док руља прилази бази, рампа се отвара и на улаз, у својеврсном ритму, у складу с гласним командама старешине и уз узвике („лева-лева”, „десна-десна”), корак по корак, излази кордон војника. Носе кациге с визиром, штитове истурају једном руком испред себе правећи својеврсни зид, док су им у другој руци, у замаху изнад глава, дуге палице.

Насилни демонстранти прилазе, бацају камење на кордон и моткама насрћу на војнике. Њихов старешина наређује потискивање изгредника. Војници то и чине, гурајући их штитовима и бранећи се палицама од напада масе.

Иза њих полако се креће борбено оклопно возило (БОВ) с решеткама, а у кордону су, како прописи налажу, ватрогасац и болничар спремни да интервенишу у случају напада „молотовљевим” коктелима или повређивања. Међу војницима је и неколико жена, задужених за поступање према женама и малолетницима у маси.

На команду официра, који ову сцену прати са стране, престају „напади” на базу. Војници спуштају штитове и палице, подижу визире.

Реч је о обуци која се редовно изводи на полигонима око базе „Југ” код Бујановца, у склопу припрема за одлазак у мировне мисије УН. Овог пута, на обуци су били мировњаци који одлазе у мисију Унифил на југу Либана, на границу према Израелу.

Ова и друге обуке и курсеви, које мора завршти сваки војник који одлази у мултинационалне операције подршке миру под окриљем УН, ЕУ, али и оне које се спроводе у оквиру програма Партнерство за мир НАТО-а, изводе се у бази „Југ” код Бујановца.

Прецизније речено, у Центру за обуку јединица за мултинационалне операције, чији командант је потпуковник Бранислав Стевановић, који и сам има искуство из мисије Унифил где је био командант српског контингента.

„Наша мисија је да обезбедимо квалификовани персонал и адекватне услове за обуку јединица у руковању наоружањем, тактикама, техникама и процедурама у мировним мисијама, као и извођење вежби евалуације у условима коришћења модерних полигона, савремених учионичких капацитета, тренажера и симулатора, који га чине јединственим у региону”, објашњава потпуковник Стевановић за „Политику”.

База „Југ” отворена је 2009. године, а од 2012. године у њој се налази и Центар за обуку јединица за мултинационалне операције. То је била прва фаза развоја ове специфичне јединице Војске Србије.

„У другој фази, која је у току, Центар треба да добије статус регионалног (међународног) центра, а потом по завршетку треће фазе и статус центра Партнерства за мир”, каже потпуковник Стевановић.

Овде је и пуно странаца, како полазника курсева, тако и инструктора који обуку спроводе на енглеском језику. На оближњим полигонима редовно се одржавају међународне вежбе „Платинасти вук”, а изведена је и вежба војних полиција Србије и САД, као и заједничка обука српских и америчких инжењераца.

Америка је иначе партнер у развоју овог центра, тачније речено Национална гарда Охаја и Европска команда Оружаних снага САД, које су његов развој подржале донацијом високотехнолошке опреме за обуку. Наравно, још више новца је у развој овог војног објекта уложила Србија.

„У Центру је до сада реализовано више од 100 различитих обука, више од 20 курсева, пет мултинационалних и више националних вежби. Укупно је оспособљено више од пет хиљада припадника Војске Србије и хиљаду припадника оружаних снага партнерских земаља”, истиче потпуковник Стевановић.

Курсисти из Словачке и Тогоа, инструктор Мађар

У углавном огољеним брдима око базе „Југ”, надморске висине око 500 метара, за која ветерани мисије Унифил кажу да их подсећају на Либан, приликом обиласка наилазимо на групе војника на курсевима и обуци.

Међу њима су и будући војни посматрачи УН, на курсу којим руководи мајор Зоран Радуловић, кога затичемо уз полазнике курса, који с препознатљивим плавим шлемовима догледима осматрају терен испред себе, док се изнад њих на танком стаблу, мотки, вијори застава ове светске организације.

Симулира се ситуација каква се дешава у пракси, посматрачи осматрају замишљену демилитаризовану зону у којој се, супротно договорима, појављује наоружана формација која малтретира цивилно становништво.

Неколико стотина метара даље испод нас та сцена, коју „проигравају” наши војници, заиста се види – контролни пункт на коме је заустављена група цивила. Посматрачи, у складу са својим овлашћењима, не интервенишу, већ само документују догађај, извештавају надређену команду радио-везом, у овом случају другу групу курсиста који се налазе иза брда.

„Курс за војне посматраче траје три недеље, полазници који га успешно заврше добијају серитификат који је предуслов за одлазак у мисију УН. Реч је о официрима, по чину – од потпоручника до мајора. Конкретно, овде се на курсу налази десет страних и једанаест наших официра”, објашњава Радуловић.

Обилазимо групу полазника курса међу којима су официри Словачке, Тогоа и Либана, док им наставу држи мађарски официр. Мало даље на полигону „Боровац”, који се налази уз базу „Југ”, налази се још један уређени теренски логор, у коме се налази вод за заштиту снага који се такође припрема за одлазак у мисију УН у Либану.

Конкретно, за задатак заштите базе италијанског батаљона у тој мисији, па отуда и такав назив вода. Док смо их облазили, увежбавали су реаговање на вербалне провокације пред базом и позивање локалних снага безбедности (у стварној мисији то ће бити либанска војска) да реагују.

Политика‍