Eвропска унија ће у поноћ први пут у својој историји остати без једне своје чланице, и то једне од највећих и најбогатијих земаља. После троипогодишњег мукотрпног бракоразводног процеса, Велика Британија од сутра више није чланица ЕУ.

Међутим, ово је тек завршетак прве фазе брегзита. Сутра почиње друга фаза. До краја 2020. године у односима између ЕУ и Британије све ће остати исто. Али ако се Лондон и Брисел у наредних 11 месеци не договоре о споразуму о слободној трговини, трговина између Велике Британије и ЕУ ће се одвијати према правилима Светске трговинске организације. То би онда могао бити прави „тврди брегзит”, којег се у Европи много прибојавају.

Британска застава, која се 47 година вијорила у Бриселу, биће свечано спуштена 1. фебруара и уврштена у колекцију Музеја европске историје, који се налази у непосредној близини Европског парламента. Уједињено Краљевство ће од ЕУ, која сада окупља 27 чланица, убудуће бити третирано као „трећа земља”. Након изласка Британије са својих 66 милиона становника, ЕУ ће убудуће имати 446 милиона становника, а територија уније ће се смањити за 5,5 одсто.

Брегзит је дубоко поделио британско друштво и, иако ће многи вечерас славити, биће доста оних који се тешка срца растају с Европом. Али, ни Европљанима не пада лако растанак од Уједињеног Краљевства. У Европском парламенту, који је у среду подржао споразум о изласку Велике Британије из ЕУ, било је и суза.

Упркос покушајима највећих евроскептика да се звоно Биг Бена, који се поправља, огласи на тај дан, то се ноћас неће догодити. Уместо тога, светлећи сат постављен на Даунинг стриту обележиће формалан излазак из ЕУ одбројавањем уназад. Вечерас ће се нацији обратити и премијер Борис Џонсон, који је већ поручио: „Није важно како сте гласали 2016. на референдуму о брегзиту, време је да се са поверењем гледа на пионирску земљу која ћемо постати у деценији пред нама и да се излече поделе из прошлости.”

У част брегзита искована је у десет милиона примерака посебна кованица од 50 пенија на којој је написано „Мир, просперитет и пријатељство међу свим народима”. Али, овај слоган је изазвао расправу јер недостаје запета после речи просперитет, такозвана оксфордска запета. Многи писци, међу којима и Филип Пулман, позвали су на бојкот те кованице.

Џонсон истрајава на томе да се преговори с ЕУ заврше до краја године, док из ЕУ многи поручују да је то немогућа мисија. Европска комисија ће 3. фебруара представити свој преговарачки мандат, који морају да усвоје све чланице на министарском састанку 25. фебруара и тек тада прави преговори могу да почну.

Ако се узме у обзир време које је потребно за ратификацију споразума, Лондон и Брисел ће суштински имати осам месеци за договор.

Лондон жели једноставан споразум о слободној трговини, попут оних које је ЕУ договорила с Канадом и Јапаном. Европска унија хоће да споразум обухвати и механизам за решавање спорова, с могућношћу наметања санкција, односно суспензије споразума у случају непоштовања његових одредаба.

Један извор за „Јуроњуз” каже да ће организовати само осам до десет кругова преговора у трајању од по недељу дана, тако да се очекује 40 дана „чистих” преговора. Европски преговарач Мишел Барније за париски лист „Журнал ди Диманш” каже да ће се истовремено отворити десет преговарачких поглавља.

Лондон у исто време жели да постигне споразуме о слободној трговини с другим земљама, посебно са САД. Председник Доналд Трамп је током своје посете Лондону најавио „сјајан” споразум са Британијом. Али, ни ти преговори неће бити лаки јер Уједињено Краљевство најављује да ће задржати дигитални порез упркос америчком негодовању.

Током преговора биће тешко сачувати европско јединство, каже за „Евроактив” један бриселски дипломата, будући да европске престонице немају исте приоритете. Земље источне Европе придају велику важност индустријској роби, а друге, попут Луксембурга, финансијским услугама.

Француска, Данска, Ирска, Белгија и Холандија желе да сачувају право на риболов у британским водама, што је питање које ће пратити остале чланице забринуте због могућих уступака које Брисел може да направи Лондону.

Многе чланице ЕУ, по писању „Евроактива”, плаше се да би на крају читава ствар око преговарања могла да се заврши као у случају Швајцарске, с којом ЕУ има сложене односе регулисане с више од сто споразума.