Изјава председника Србије Александра Вучића да га не интересује то да ли је Синиша Мали плагирао докторат, већ његови резултати, као и изјава Зоране Михајловић да је докторат ”приватна ствар”,  суштински значи да овај режим суштински не интересује да ли је неко лопов или не, већ колико је лојалан њему и његовој партији.

Осим Синише Малог, у редовима СНС су сумњиви докторати и Небојше Стафановића,који не може да има докторат, јер нема регуларно завршене ни основне студије, а ту су и докторати Јоргованке Табаковић, а по најновијим сазнањима и Јелене Триван која је у свој докторат сврстала, без навођења извора, сврстала и текст из књиге председника Двери, Бошка Обрадовића.

Осим Србије, и у другим земљама су докторати високих функционера државе проглашавани за плагијате, али су се те афере увек окончавале поништењем доктората, одузимањем титуле али и оставком несуђеног доктора.  

То је прошле године био случај у Чешкој , када су у само неколико дана, оставке због плагираних доктората поднела два министра, Петр Крчал, министар рада и социјалних питања као  и министарка правде Татјана Мала (Свака сличност са министром Малим је случајна или можда и није?). Док је хрватски министар образовања Паво Баришић, после дугог одбијања да понуди оставку разрешен, његова словеначка колегиница Клавдија Маркеж је дала оставку само два дана након ступања на дужност због оптужби да је плагирала свој десет година стар магистарски рад.

У априлу 2012.год. оставку је понудио и мађарски председник Пал Шмит након што му је универзитет Семелвајс у Будимпешти одузео титулу доктора наука.

Ни немачки политичари нису били имуни на плагијате, па је 2011.год. тадашњи савезни министар одбране Карл Теодор Цу Гутенберг, након доказа о плагирању сам тражио од универзитета да му одузме докторат а потом и поднео оставку и извинио се јавности.

Исту судбину имала је и министарка образовања у Немачкој Анет Шаван. Док је у случају Цу Гутенберга, премијерка Ангела Меркел  покушала са реториком сличној оној коју користе српске власти, по којој за министра није важно да је доктор наука, већ “његови резултати“ врло брзо је увидела да се са академском честитошћу државних службеника не вреди играти као ни са стрпљењем нације.

Штитећи плагијаторе, власт у Србији губи сваки легитимитет, и питање је тренутка када ће лажна моћ данашњих бити анулирана као што се један по један анулирају њихови лажни докторати.

‍

‍Проф. др Тамара Миленковић - Керковић

Редовни професор Економског факултета у  Нишу

Потпредседник Српског покрета  Двери