Нагледали су се грађани Подгорице и Црне Горе, нарочито посљедњих неколико година, разних напада на црногорско државно достојанство, славну историју, часне симболе, мултинационални склад и на једнака права за сваког грађанина. Увијек су их организовали они, који су жељели да у Црној Гори имају већа права од других, иако је то значило мање права за Црну Гору. Тако је било 1918., тако су хтјели да буде 1941., деведесетих година прошлог вијека, то им је био наум за 2006. и 2016. годину. Једнако желе и данас.

Kада Црна Гора усваја европске законе, који значе једнака права за све вјернике, без обзира којем се богу моле, као одговор добијамо организовану хајку неуспјелих рушитеља Црне Горе, која се само покушава представити као спонтани народни бунт. Нажалост, као што им је то успјело и у претходним акцијама, завели су један број боговјерујућих људи, који мисле да су у светој мисији одбране православних храмова, а заправо су дио политичко-милитантних акција државне опозиције, огрнуте четничким амблемима, црвеним краватама и мантијима. И да нико нема дилему, покушај паљења црногорске заставе у Београду само је дио истог сценарија у изведби навијачких и посланичких хулигана, који више немају ни потребу да скривају мржњу према Црној Гори. Сличне рушилачке ефекте нам најављују и по црногорским градовима. Међутим, сигурни смо да ће грађани Подгорице и Црне Горе, као и увијек, имати одговорност према ономе што су наши заједнички, витални интереси, а то је стабилност и да неће дозволити да, у данима када треба да се шаљу поруке мира, љубави и добросусједства, буду оруђе у рукама мрзитеља Црне Горе.

Много су грађани Црне Горе уложили труда да изграде Црну Гору, да сачувају мир и вјерски склад, да обнове њену државну независност и да је уведу у друштво најразвијених држава свијета. Ни данас им не фали мотива, да упркос примитивним насртајима на црногорске историјске вриједности, сачувају стабилност и европску перспективу наше државе.

‍