Црна Гора неће повући Закон о слободи вјероисповијести, поручио је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић у интервју за Тањуг.

Ђукановић истиче да масовни протести због закона, које види као у суштини политичке, мада "обучене" у црквено рухо, са наглашеним просрпским предзнаком, не могу угрозити власт, нити политику коју власт води.

"Да смо сматрали да тај закон треба да буде повучен, сигурно га не бисмо доносили. Све аргументе које смо чули против тог закона, чули смо у претходне четири године", каже Ђукановић.

Ово је важан период еманципације Црне Горе, напомиње Ђукановић, у коме треба створити све институционалне претпоставке за даљи државни и духовни развој црногорског друштва, па и обнову, како каже, аутокефалности Црногорске православне цркве.

На питање Тањуга - ако нема повлачења закона, који је изазвао протесте и велико незадовољство вјерника Српске православне цркве и грађана српске националности, који су тај закон доживјели као непоштовање њихове воље, а тиме и права - на коју врсту дијалога влада Црне Горе позива СПЦ, Ђукановић каже: "На разговор како имплементирати тај закон".

Предсједник Црне Горе, у разговору у којем је набројао, како он то види, све историјске, правне и политичке разлоге који су опредијелили власт Црне Горе на овакав потез, те одбацио аргументе противника Закона, истиче да је на сцени много манипулација, а основна је, каже, та да је овај закон легитимисао намјеру државе да отме имовину СПЦ у Црној Гори:

"Ријеч је о бруталној измишљотини и замјени теза", каже Ђукановић и наводи да је имовина СПЦ заправо имовина државе Црне Горе, а да је узурпирана у периоду од 1986. до 2000. године.

О томе, тврди, свједоче "неупитне историјске чињенице".

Закон, додаје, неће угрозити вјерске слободе српског народа у Црној Гори, нити ће им ускратити право да користе цркве и манастире, које је и до сада користила Српска православна црква.

Потрудиће се, каже, да са циљевима овакве своје политике објективно упознају сваког грађанина Црне Горе. "А они, наравно, имају демократско право да се залажу за своја увјерења, укључујући протесте и окупљања у организацији Цркве”.