ДИРЕКТНО СА УКРАЈИНСКОГ РАТИШТА

‍

Пише: Драгана Кузмановић Јаничић

‍

„Налазимо се, код града Херсона јер је он жила куцавица и чува Крим“. Овако почиње извештај један од наших људи који је отишао да помогне својој руској браћи, а који је распоређен управо да брани Херсон који Украјинци бесомучно нападају.

Сада је јасна информација која је пласирана ових дана у медијима а која преноси да је председник Путин забранио повлачење руских трупа са десне на леву страну Дњепра, јер се град Херсон, који је на самом почетку руске војне интервенције готово без отпора прешао у надлежност РФ и који Украјинци бесомучно нападају не сме дозволити да падне у украјинске руке, јер би то било војно стратешки неприхватљиво за руску страну.

На моје питање каква је ситуција у Русији по питању референдума, јер се овде преносе информације које сервирају западни медији у којима се тврди да се Руси опиру мобилизацији и да масовно беже одговорио је:

„Нама је позната та западна пропаганда из времена када су бомбардовали нашу земљу, тврдећи да то раде из хуманитарних разлога, а ситуација је сасвим другачија. Постоје људи који су уплашени и беже, таквих случајева је било и код нас, али већина Руса одбрану свог народа сматра својом обавезом и својом дужношћу. Примера ради, војник у нашој јединици, који ради као возач, каже да је само из његовог села на ратиште дошло 120 људи од којих су неки мобилисани а далеко већи број, као и он сам, јавили се добровољно.“

На питање ,,у каквим условима се тренутно налазите'' мој саговорник каже да је у близини Херсона степско пордучје, да је то на стотине хектара брисаног простора, а да се само на појединим деловима налазе појасеви са шумом који задржавају ветрове и да се и ми и они кријемо у тим појасевима. Откривамо појасеве једни другима преко беспилотних летилица. Разлика је у томе што су наше летилице руске производње, а њихове су донације Европе и запада и мислим да и нису баш нешто стручни у руковању са њима. Када нас открију они пошаљу десетак – двадесетак ракета на шта ми одговоримо са триста – четиристо. Онда мењамо положаје. Полако их удаљавамо од Херсона који је стратешки веома важан.

Да ли је после Херсона на реду Николајево, Одеса и докле ће ићи све то?

„ Није никаква тајна, јер ко се имало разуме у стратегију ратовања зна да је то тако. После Николајева је Одеса али ћемо Одесу због тога што је историјски везан град који је саградио Петар први, покушати, колико је то могуће, да сачувамо.“

И шта даље?

Даље...идемо до границе са Молдавијом и Румунијом да извршимо основни и најважнији задатак а то је да спречимо излазак Украјине на Црно море, пошто им је излаз на Азовско море већ затворен и да тако вратимо све руске територије и градове које су изградили Руси и у којима је већински руски народ мајци домовини.

И на крају питам:

Рат је, пуца се, гине се, осим патриотског осећања, који сваки руски војник носи у себи, има ли нешто лепо...?

Уследила је мала пауза, чуо се прасак ракете и одговор

„ Лепо... лепо је када предвече, понекад дејства престану, а онда се у тишини зачује цвркут птица, као весника слободе. Онда се сви погледамо и у очима једни другима видимо исту жељу, а то је да се за руски народ који у овим областима живи дуго, а од 2014. године трпи фашистичке тортуре од нацистичког украјинског режима, само зато што су Руси, доћи слобода и они ће бити део Русије. И зато се вреди борити.

‍

‍