На данашњи дан, прије 28 година, јединице Југословенске народне армије ушле су у Вуковар чиме су окончане тромјесечне борбе у којима су погинуле хиљаде људи.

Ратни сукоби почели су 13. августа 1991. након усташких провокација, а ЈНА је заузела град 18. новембра. Вуковар је био први град из којег су борбом истиснуте хрватске окупаторске снаге.

Борбе за Вуковар трајале су 86 дана, а у њима је, како се процјењује, погинуло између 3.000 и 5.000 људи.

У борбама за Вуковар учествовало је око 30.000 војника ЈНА.

Цивилна српска власт у Вуковару је успостављена почетком децембра 1991. године. Донијета је одлука да Вуковар буде административни центар Српске области Славоније, Барање и западног Срема. Предсједник Владе био је Горан Хаџић, а Славко Докмановић био је предсједник Скупштине општине Вуковара.

У организацији Међународног комитета Црвеног крста у Будимпешти су 8. августа 1992. предсједници влада СР Југославије и Хрватске Милан Панић и Мате Гранић потписали Споразум о размјени ратних заробљеника.

На основу тог споразума и на основу споразума од 28. и 29. јула, које су потписали СРЈ и Хрватска, Влада СРЈ је 14. августа донијела одлуку о репатријацији затворених лица из Хрватске, учесника оружаних сукоба.

Истог дана, у присуству представника УНПРОФОР —а, та одлука је спроведена, а размјена реализована код мјеста Јеленово.

Источна Славонија била је под управом Прелазне администрације УН (УНТАЕС) до 15. јануара 1998. када је пала под управу Хрватске.

За ''злочине'' у Вуковару Међународни трибунал у Хагу је оптужио некадашњег градоначелника тог града Славка Докмановића, тројицу бивших официра ЈНА — Милета Мркшића, Веселина Шљиванчанина и Мирослава Радића, те бившег предсједника Владе Горана Хаџића.

Докмановић је ухапшен у јуну 1997, а годину дана касније извршио је самоубиство у притворској јединици Трибунала.

Миле Мркшић је осуђен на 20 година затвора, Веселин Шљиванчанин правоснажно на 10 и у међувремену је пуштен на пријевремену слободу.

Хашки оптуженик Горан Хаџић је од 16. јула 2004, када је отпечаћена оптужница против њега, био у бјекству, до јула 2011, када је ухапшен и изручен Трибуналу у Хагу, гдје му се судило за ''ратне злочине над хрватским и другим несрпским становништвом у Источној Славонији''. Умро је у јулу 2016. године.

На 17. годишњицу уласка ЈНА у Вуковар, 2008, Међународни суд правде у Хагу огласио се надлежним за тужбу Хрватске против Србије којом је Београд оптужен за геноцид над несрбима у тој републици током рата 1991—95. године.

Предсједници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић посјетили су Вуковар 4. новембра 2010. и на Овчари положили вијенце на спомен—обиљежје за убијене хрватске заробљенике и цивиле. Тадић се на Овчари код Вуковара извинио породицама свих невино страдалих жртава на том пољопривредном добру 1991. године.

— Дошао сам да се поклоним жртвама, упутим речи извињења и искажем жаљење. Да створимо могућност да Срби и Хрвати, и Србија и Хрватска могу да граде бољу будућност — рекао је Тадић након полагања вијенаца.