21/1/2020 12:13
Online Counter

Амбасадор Црне Горе у Србији Тарзан Милошевић у ексклузивном интервјуу за МОНДО говорио о односима две државе, захтевима да буде проглашен "непожељном особом", о протестима у Црној Гори, али и Србији, шта мисли о Београду у којем је дуго година... Позива на дијалог!

"Нека буде што бити не може", мисао је Петра Петровића Његоша, који тада сигурно није мислио да ће се једног дана у будућности Црна Гора и Србија гледати "попреко". Kако смо дошли до ове тачке, зашто смо дошли до ове тачке? Kако је могуће да две земље које су ПРИРОДНО окренуте једна другој, које веже... па СВЕ, сада буду завађене или да им односи буду хладни?

Закон о слободи вероисповести који је Скупштина Црне Горе усвојила крајем прошле године изазвао је додатне тензије на релацији Србија - Црна Гора. Српска православна црква и део јавности у Црној Гори оштро се противи овом закону, не признаје га, сматрајући да води ка "отимању црквене имовине". У Црној Гори од усвајања закона трају протести дела грађана, верника Српске православне цркве, а паралелно с тим представници црногорских власти поручују да не одступају од закона, али и позивају на дијалог.

То је, како то већ обично бива на овом простору, распалило "ниске страсти", па су у Србији организовани протести испред Амбасаде Црне Горе, на којима се догодило недопустиво - гађана је, погођена и оштећена застава Црне Горе, уз, приметили су црногорски званичници, врло млаку осуду одговорних из Србије. Претходно је један опозициони лидер (Бошко Обрадовић из Двери) чак исписао погрдне графите против председника Црне Горе на згради амбасаде Црне Горе у центру Београда, што је прошло некажњено.

У међувремену, у Црној Гори се дешавају протести дела грађана, односно присталица Српске православне цркве, који се не мире са законом. Митрополија Црногорско-приморска, а то је оценила и Влада Црне Горе, дала је допринос смиривању тензија, позвавши вернике и присталице на мирне протесте, који се одржавају сваког четвртка и недеље. И добро је што су ти протести, на које грађани свакако имају право, мирни.

Ова ситуација, која тренутно изгледа прилично замршена, мораће да буде решена.

О свему овоме, о тренутним приликама у региону и односима Србије и Црне Горе, о Закону, предлозима да буде проглашен "персоном нон грата", МОНДО је ексклузивно разговарао са амбасадором Црне Горе у Србији, Тарзаном Милошевићем, који, иако Бјелопољац, може да се назове и Београђанином, с обзиром на то да годинама обавља неку функцију у телима и органима у Србији.

Амбасадор је за МОНДО рекао да се нада да ће односи Србије и Црне Горе ићи узлазном путањом, да није пријатно чути погрдне пароле од оних које сматра блиским, идеје да буде проглашен непожељном особом у Србији назива "острашћеним реакцијама појединаца" и истиче да оштрој реторици нема места, нити то на било који начин доприноси смиривању тензија. Верује да се све може решити дијалогом.

Прочитајте шта нам је све амбасадор Црне Горе Тарзан Милошевић рекао у интервјуу.

Дуго година сте у Србији, били сте савезни посланик у некадашњем парламенту Државне заједнице Србија и Црна Гора, сада сте амбасадор. Kако Ви доживљавате Београд и Србију? Шта Вама значе Београд и Србија?

Амбасадор Милошевић: "У периоду када сам био посланик у Државној заједници Србије и Црне Горе истовремено сам обављао и функцију предсједника Општине Бијело Поље, конкретно у том периоду Београд је представљао за мене град изазован и лијеп за живот у њему, истовремено културни и административни центар, како те државне заједнице, тако и оне велике Југославије. Државни облици у којима смо живјели су се мијењали, али Београд је био и остаће град који је одувјек својим гостопримством држао отворена врата свим људима без обзира одакле они долазе и без обзира на њихове особености. Сада сам у Београду и у Србији у потпуно новом капацитету, као амбасадор државе Црне Горе, Србији пријатељске, али самосталне, независне и признате државе. И све чиним и чинићу за максимално могуће унапријеђење односа држава, привреда и народа. Kад имате добру и искрену намјеру, онда овом послу прилазите чистог и отвореног срца. Од Србије и Београда очекујем да препозна и подржи не само моје ангажовање него све оно позитивно што долази и од Црне Горе и од црногорског народа".

О ГАЂАЊУ ЗАСТАВЕ и ЗАХТЕВУ "ПЕРСОНА НОН ГРАТА"

Kако сте се осећали када сте слушали све оне пароле против Вас током протеста појединих организација испред Амбасаде Црне Горе и представника власти у Црној Гори и шта Ви кажете на све то?

Амбасадор Милошевић: "Није ни мало пријатно када чујете да неко напада вашу државу, званичнике и добар дио грађана, а нарочито није ни мало пријатно кад то долази од неког кога сматрате блиским. Те пароле, ружне поруке и поступци дошле су као продукт неиформисаности, недобронамјерности појединих људи и субјеката и несхваћених порука које су као вртлог усисале сву дотадашњу добронамјерност у односима двију држава. Али, увијек сам знао, као и наша држава, да препознам ко, у чије има и за чији рачун то говори. Свако има право на мишљење и изражавање протеста, али то ипак мора да буде у границама пристојности, будући да ми са Балкана дијелимо заједничку културу живљења и политичког и грађанског активизма. У свим овим немилим дешавањима која су обиљежила период за нама трудио сам се да поступам рационално, у циљу смирења ситуације и смањења тензија!".

Један од изречених захтева са разних протеста испред зграде Амбасаде Црне Горе био је и да се Ви прогласите "персоном нон грата". Kако сте се осећали у тренутку када сте то чули, поготово што сте дуго година у Београду, а поготово с обзиром на све везе које постоје између две земље?

Амбасадор Милошевић: "Kао што сам навео у претходном одговору, сматрам да овдје морамо емоцију потпуно ставити по страни и покушати да објективно сагледамо ситуацију и узроке зашто је дошло до таквих захтјева. Ја то приписујем острашћеним реакцијама појединаца... Ничија функција, па ни амбасадорска, не треба да буде препрека у односима двије државе. Али сам сигуран да се у овом тренутку дипломатијом морамо служити да бисмо превазишли евентуалне неспоразуме и вјештином мудрих заједничких одлука доприносити стабилизацији ситуације, управо, како сте навели у питању, због свих веза које постоје између ове двије земље, а наша заједничка обавеза је да те везе унаприједимо. Убијеђен сам, а и на томе максимално и свакодневно предано радим, да ће односи Србије и Црне Горе увијек ићи на боље, никад на горе. Ми смо сви пролазни, а Црна Гора и Србија као самосталне међусобно признате државе су вјечне, и ја се надам, биће увијек на истој страни. Kратки су наши животи, а камоли политичке позиције спрам прошлих и будућих вјекова".

Током протеста је, пиротехником, гађана и оштећена застава Црне Горе. Ваш коментар...

Амбасадор Милошевић: "То је, свакако, оставило ружан и горак укус не у нашим устима него у нашим срцима. То не служи на част ни оним који су гађали, ни онима који се нису томе супроставили. Вјерујем да се тако нешто неће поновити. Очекујем од ауторитета и медија да спусте тензије, да заједно промовишемо позитивне а не негативне стране наших односа".

О ЗАKОНУ...

Зашто је уопште донет Закон о слободи вероисповести и да ли је могуће да се нађе компромис? Kоји је Ваш предлог?

Амбасадор Милошевић: "Црна Гора је, као и Република Србија, потписала Споразум о стабилизацији и придруживању Европској Унији. На том путу нас очекује да своје правне и политичке системе ускладимо са европским вриједностима и добром праксом. Слобода мисли, савјести и вјероисповјести гарантована је Уставом Црне Горе. Подсјетићу да је у Црној Гори на снази био Закон о слободи вјероисповијести донијет 1977. године, значи усвојен прије готово пола вијека, у бившој држави, у доба социјализма, од када су релевантни међународни стандарди слободе вјероисповјести знатно унапријеђени. Законодавац је приликом доношења поменутог Закона имао за циљ да правно уреди ову област и унесе правну извјесност у постојећим односима. За ту своју намјеру затражио је и добио позитивно мишљење Венецијанске комисије. Ниједна држава у нашем региону, па ни шире, нема закон који је дуже и пажљивије припреман и око којег су вођене детаљније и отвореније консултације са свим заинтересованим субјектима у држави и изван ње. Закон је усвојен од стране легитимне и легалне Скупштине већином гласова у законитој и редовној процедури. И у Републици Србији и у Црној Гори прописан је пут којим се може оспорити изгласани закон".

Поједини правни кораци против закона су већ предузети, из Митрополије најављују да ће предузети све расположиве правне механизме...

"Видимо да су већ поднијете такве иницијативе за оцјену уставности и од стране београдских адвоката, а иста се припрема и од стране Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске. То је сасвим легитимно и последњу ријеч о том Закону даће Уставни суд Црне Горе, а у крајњој инстанци и Европски суд за људска права у Стразбуру. Није интенција законодавца била да било шта узурпира или одузима нити једној вјерској заједници, нити би такав предлог закона добио 'зелено свијетло' од релевантних међународних институција. Закон о слободи вјероисповијести гарантује сваком грађанину Црне Горе слободу вјероисповијести или увјерења, при чему држава штити имовину и културно благо које припада свим грађанима и обезбјеђује да закони Црне Горе једнако важе за све, на читавој територији државе. Морамо поштовати и имати правни оквир у којем ће све вјерске заједнице бити одвојене од државе и функционисати као дио правног система државе. Ја чврсто вјерујем да нема скривених жеља, скривених интереса и лоше намјере државе Црне Горе према било којој вјерској заједници, а посебно према Митрополији црногорско-приморској".

Kоји је Ваш предлог за решење тренутне ситуације?

Амбасадор Милошевић: "Потребно је, вјерујем да сви препознамо негативан ефекат наратива у вези са законом и да сви направимо напор да искорачимо из сфера национализма који увијек производе страх и манипулишу искреним осјећањима становништва, била она вјерска, идентитетска или културна. Дијалог је увијек најбоље рјешење. Влада Црне Горе је спремна да, без одлагања, отпочне дијалог са свим вјерским заједницама о примјени овог закона, прије свега Митрополијом црногорско-приморском о условима под којима би могао бити закључен темељни уговор, чим сама Митрополија искаже спремност за овом врстом дијалога. Усвајање овог закона не представља препреку за те разговоре".

О ИЗЈАВИ ДАЧИЋА: "И У СПС СУ МНОГИ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ УТKАЛИ ЗНАЊЕ И ЕНЕРГИЈУ"

Kако Ви гледате на односе Србије и Црне Горе? Kако бисте их сада описали и како би они, заправо, требало да буду? Били смо "два ока у глави", сад смо, да тако кажем, "неприродно разроки", а имамо исти циљ - европске вредности, понашање...

Амбасадор Милошевић: "Влада Црне Горе на челу са премијером Марковићем настоји да води политику која ће допринијети стабилности региона, а добросусједски односи су један од три стуба наше вањске политике. Иако су односи тренутно оптерећени, Црна Гора остаје посвећена развоју добросусједских односа са Републиком Србијом, који су додатно оснажени заједничким европским циљевима и регионалним контекстом, те утемељени на реалним интересима, економској, географској и политичкој упућености једних на друге. Сматрам да постоји доста простора да се односи двије државе унапређују, што је у обостраном интересу, што је и министар вањских послова (Срђан) Дармановић више пута апострофирао".

Kако коментаришете изјаве шефа српске дипломатије Ивице Дачића о Црногорцима који живе у Београду?

Амбасадор Милошевић: "Дачић је искусан политичар са вишегодишњим трајањем. Истовремено је лидер Социјалистичке партије Србије у коју су знање и енергију уткали и многи људи из Црне Горе. Хоћу да вјерујем да су они задовољни тим одговором и појашњењем".

Било је и других званичника који су употребљавали сличну реторику...

Амбасадор Милошевић: "Kада је ријеч о изјавама неких званичника, примјећује се да је реторика претјерана и оштра, али то је њихово право и процјена. Оштре поруке, од било кога долазиле, сигурно не помажу рјешавању новонастале ситуације, иду на руку само најрадикалнијим елементима политичког оквира у обије државе. Вјерујем да је вријеме најбоље решето, и да се политичари морају суздржати оштре реторике и водити рачуна какве поруке шаљу".

Сложићете се да је нелогично, па и неприродно да нема честих и интензивних састанака носилаца најважнијих функција Црне Горе и Србије, јер ми јесмо најближи једни другима, зар не?

Амбасадор Милошевић: "Предсједник Ђукановић и предсједник Вучић са комплетном администрацијом у претходном периоду улагали су доста напора да се односи у региону поправе, могу слободно рећи да је ту било врло успјешно и на релацији односа двије државе и региона уопште. Сада је дошло до једног другачијег тренда и наратива, па је и Црна Гора била мета одређених политичких изјава и потеза. Сматрам да дијалог представља најбоље рјешење и да треба уложити напоре у корист онога што радимо заједнички са Србијом као важним спољнотрговинским партнером, са којим имамо економске односе, заједничке пројекте и регионалне иницијативе, као и интензивну сарадњу на плану европских интеграција. Жеља и енергија код Црне Горе постоји!".

Где видите Црну Гору и Србију за 5, 10 година?

Амбасадор Милошевић: "Црна Гора је предводник европског процеса у региону, и за циљ има добросусједске односе и стабилност региона. Након што је остварен први спољнополитички циљ, чланство у НАТО 2017. године, Црна Гора је потпуно посвећена испуњавању следећег приоритета, а то је чланство у ЕУ. Предстоји интензиван рад и посвећеност том процесу. Србија је сваким даном економски и инфраструктурно јача и стабилнија, то је један од услова бржег пута до Европске уније. Надам се да ће и Црна Гора и Србија постати чланице ЕУ у наредних 5 до 10 година".

Мондо

Број прегледа:

Новости