Чешка ће својом одлуком о протеривању руских дипломата дати нови импулс антируском расположењу САД, ЕУ и НАТО-а против званичне Москве. Одлука Прага да непожељним прогласи 18 руских дипломата и узвратни потез Москве која је по хитном поступку и у скраћеном року испратила 20 чешких дипломата – у први мах делују неочекивано. Али како у свим осетљивим и компликованим ситуацијама „ђаво лежи у детаљима”, и ова геополитичка прича има своју предисторију.

У суботу је премијер Андреј Бабиш објавио да Чешка протерује готово цело политичко одељење руске амбасаде у Прагу због тога што су двојица припадника Војне обавештајне службе (ГРУ) у јесен 2014. године уништили складиште оружја и муниције у месту Врбјетице, 330 километара источно од Прага. Изузев што је причињена огромна материјална штета, тада су погинула и двојица радника приватне фирме која је изнајмљивала складиште од чешке војске. Медији преносе да је у складишту било наоружање које је бугарски трговац оружјем Емилијан Гебрев намеравао да прода Украјини, у којој је тада беснео рат.

Гебрев се шест месеци касније опет помиње, јер је покушано његово тровање. Иако чешки званичници нису јавно објавили везу између овог бугарског држављанина и експлозије пре седам година, неки чешки медији потврђују да је Гебрев у центру афере, а чешки министар унутрашњих послова Јан Хамачек је потврдио да Праг контактира са званичним органима Софије.

Експлозија складишта наоружања, дакле, индиректно је повезана с руским мешањем у рат у Украјини, али има још невероватних детаља, који причу повезују с руско-европским односима и санкцијама због случаја тровања двоструког шпијуна Сергеја Скрипаља и његове кћерке Јулије у Солзберију у марту 2018. Наиме, чешка полиција наводи да су за експлозију складишта у близини Словачке осумњичена двојица припадника ГРУ-а – и то баш Александар Петров и Руслан Боширов, који су оптужени да су „новичоком” отровали Скрипаље. Копије њихових пасоша као доказ њихове умешаности показане су тек сада у Прагу, а не приликом истраге експлозије у складишту.

Упркос томе што западни медији и владе оптужују Русију не само да врви од тајних агената, него и да их шаље на терористичке задатке у европске државе – испоставља се да је руска служба „спала” само на ову двојицу својих припадника, који су притом прилично неуспешни. Управо су они осумњичени да су 2015. покушали да отрују поменутог бугарског трговца оружјем, али је и он, као и Јулија Скрипаљ, преживео. О Сергеју Скрипаљу се ништа више не зна.

Поред свих ових невероватних случајности, чешки, али и многи други медији, пропустили су да укажу на један важан детаљ у овој „ђавољој причи”. Сат времена пре чешког јавног присећања на случај пре седам година, који Русију као главну тему ставља на дневни ред свих састанака ЕУ, САД и НАТО-а – Русија је објавила да су ухапшене две особе које су спремале државни удар у Белорусији.

Било је планирано да 9. маја на војној паради којом се обележава Дан победе над фашизмом буде извршен атентат на Александра Лукашенка и његову породицу. Дакле, у суботу је руска Федерална служба безбедности (ФСБ) објавила оперативни видео-снимак хапшења на московском аеродрому адвоката Јурија Зенковича и политиколога Александра Федуте на другом месту касније поподне, због сумње да су припремали државни удар у Белорусији и промену политичког система укидањем функције председника.

Објављени су и снимци њиховог разговора, као и разговора између Зенковича и једног белоруског генерала у издвојеној соби једног ресторана у Москви. ФСБ је саопштио да су осумњичени за припремање пуча планирали одузимање Лукашенкове имовине и лустрацију министара, а да су информације о највишим званичницима земље добијали од хакера. Шеф истражног одељења КГБ Белорусије Константин Бичек појаснио је да су притвореници пребачени у истражни затвор, да сарађују у истрази и признају кривицу, као и да је Зенкович, који има америчко и белоруско држављанство, признао контакте с америчким специјалним службама.

Сам белоруски председник је објавио да је ухапшена група људи који су припремали напад на њега и његову децу, поновивши да су у то умешане америчке специјалне службе ЦИА и ФБИ. Поред тога, Лукашенко је рекао да је руски председник Владимир Путин питао америчког председника Џозефа Бајдена о овом инциденту и да је добио „мрмљање и ниједан одговор”.

Телефонски разговор америчког и руског председника одржан је у прошли уторак, а дан раније, 12. априла, московска полиција је објавила да је пријављен нестанак политиколога Александра Федута у Москви. Он је био Лукашенков портпарол кад је први пут изабран 1994, а 2010. је радио у предизборном штабу песника и председничког кандидата Владимира Њакљајева. Федут је годину дана касније ухапшен и осуђен на две године условне казне, а познат је и као један од аутора Велике руске енциклопедије. Адвокат Зенкович је бивши лидер опозиционог Белоруског народног фронта, а у САД живи од 2007.

Као што је Чешка била изненађена непропорционалним одговором Русије (протерано је двоје дипломата више и рок за напуштање земље је скраћен на 24 сата), тако је и званична Москва била затечена потезом Прага. Марија Захарова, која има статус дипломате, оценила је да протеривање руског дипломатског особља представља доказ да чешке власти немају ни самосталност у доношењу спољнополитичких одлука, нити самостално руководе својим односима с Русијом. Рекла је да су санкције Прага карикатуралне и да су они вазали 21. века. „САД су уздигле механизам вазалних односа на нови технолошки ниво, али принцип је остао исти, јер и Варшава и Праг служе америчким интересима”, поручила је Захарова и додала да Запад, по свему судећи, преко акција владе у Прагу покушава да неутралише и замагли информације о плановима за извршење државног удара у Белорусији.

Министар Хамчак, који обавља и функцију шефа чешке дипломатије, требало је да отпутује у Москву ради набавке вакцина „спутњик В”, а премијер Андреј Бабиш је најавио да ће руском „Росатому” вероватно бити ускраћено учешће на конкурсу за изградњу новог нуклеарног постројења у Чешкој, што је посао вредан милијарду долара.‍