Пише: Драгослав Бокан

Сви су Црногорци - Срби. И то није никаква политичка изјава, већ необориви опис једине истине по том питању.

Неки од оних данашњих, расрбљених и обезбожених Црногораца Титовог типа су потекли од јуначких Срба из времена борбе са Османлијама, а понеки од (због страха или привилегија) потурчених Срба.

У то нема никакве сумње, нити могућности другачијег тумачења. Све док усташко-хрватски, а одмах након њих и комунистички фанатици антисрпства нису кренули у свој демонски јуриш на истину о правом и једином пореклу црногорских племена. Тада је и Подгорица постала Титоград, а потомци Петра Цетињског и Његоша - наводни не-Срби (па, затим, и анти-Срби).

И сви докази, сваки спис, документ, новински чланак приповеда једину истину о овој новокомпонованој промени свести и медијско-идеолошком испирању мозга дела становништва некадашње "српске Спарте".

У сврху непобитног потврђивања овог што пишем, навешћу само један наслов из древних времена, са текстом у коме пише оно што једино и може (у пред-павелићевским и пред-титоистичким временима).

Ево вам на увид и размишљање свечане беседе и празничне здравице црногорског Митрополита Илариона Другог (Рогановића) књазу Николи Петровићу, на Божић 1871. године. У листу "ЦРНОГОРАЦ", на ћирилици.

P. S.

Замислите само колико би се зачудили СРПСКИ ПАТРИЈАРСИ Варнава Росић (из Пљеваља) и Гаврило Дожић (из Доње Мораче), када би видели да ма ко у Црној Гори СПЦ сматра ”окупаторском”, а Србе - непријатељима.

А они су, оба српски Црногорци и црногорски Срби, столовали, један за другим, на отаџбинском и црквеном трону Светог Саве од 1930. до 1950. године.

Колико само у титоистичком (србомрзачком) ”црногорству” има произвољности, лажи и непојамног идиотлука!