Да је знао за ратне злочине Хашима Тачија, Џозеф Бајден га никада не  би назвао „Џорџом Вашингтоном Косова” као што је то учинио пре десет година. Овако би се у најкраћем могле читати поруке из САД након што се Тачијев адвокат, Денис Хопер, у суду у Хагу позивао баш на ову реченицу новог америчког председника, у то време, пре десет година, потпредседника Америке. Бајден је Тачија угостио у Вашингтону дан пре доношења одлуке Међународног суда правде у вези са легалношћу једнострано проглашене независности Косова.

„У дипломатији се сусрећемо са различитим људима и изговарамо разне пригодне ствари. Погледи и изјаве се увек могу променити када се добију нове информације”, каже Бертрам Браун, бивши званичник Стејт департмента и Савета за националну безбедност уз опаску да су све претходне изјаве које је изабрани амерички председник Џо Бајден дао о Хашиму Тачију дате без знања о томе шта се налази у истрази или у оптужбама пред Специјализованим већима и Специјализованим тужилаштвом.

У Вашингтону се сада ограђују и од злочина Ослободилачке војске Косова и тврде да нису знали за њих. Како за Танјуг каже Браун, они су „почињени без знања и без икакве подршке америчке владе” и „недопустиви су без обзира на политичку мотивацију починилаца”. А подсећа и да је суд за злочине ОВК формиран уз политичку и финансијску подршку америчке владе.

Да ли се то нова америчка администрација готово преко ноћи одриче Тачија? Уз опаску да је Бајден деведесетих година био један од најжешћих и најактивнијих када се говорило о кривици Србије и српског народа, председник Скупштине Србије Ивица Дачић изразио је уверење и да је то прошлост. Он очекује да са Бајденом неће бити повратка у деведесете када је реч о односу САД према Србији, а, како је рекао, могу се тражити нијансе у различитом приступу Бајденовог или Трамповог тима одређеним проблемима, као што је дијалог о Косову и Метохији или питање амбасаде у Јерусалиму. Дачић каже да је и сам сведок промене Бајденове реторике и става према Србији.

Нема никакве дилеме да су Бајденови ставови из 90-их година прошлог и почетком овог века тешко одрживи, каже Дејан Милетић из Центра за проучавање глобализације. „Он је неко ко је склон тим политичким заокретима и компромисима. Злочиначки карактер ОВК руководилаца никада није помињан као нека могућност. Сада када постоје докази и сведоци, нема никакве дилеме да се Бајден у најмању руку не би на тај начин тиме бавио”, истиче Милетић за „Политику”.

Да се умногоме променила перцепција у САД говоре и речи извршног потпредседника Атлантског савета Дејмона Вилсона, који је на Београдској НАТО-недељи  коју је организовао Центар за евроатлантске студије, поручио да Бајден познаје нови тим Владе Србије и да се отварају нове могућности за сарадњу.  Према његовим речима, јасно је да Србија улаже напоре да се приближи САД и напредује у својим европским аспирацијама.

„Велика већина популације подржава тешњу сарадњу са САД, укључујући и област безбедности, а Вучић је послао важну поруку за наставак ЕУ аспирација”, рекао је Вилсон констатујући да „можемо да замислимо да односи Србије и САД еволуирају у партнерске односе”.

Према речима Предрага Рајића, из Центра за друштвену стабилност, у САД се већ дуже време мења перцепција српског и албанског политичког фактора, а више је узрока тог процеса. „Прво, Американцима је дугорочно неопходан мир у овом делу Европе. У Вашингтону су данас далеко заинтересованији за Далеки исток и никако им не одговара нестабилна Европа. А одлично знају преко чије територије воде кључни путни правци. Стога је Американцима јасно да им партнерство са Београдом много више одговара од конфронтирања, а истовремено знају да пут ка обнављању савезништва са српским фактором води преко уважавања макар минимума српских националних интереса”, наводи Рајић.

Као други разлог истиче то што у САД долази до смене генерација и то по дубини. У кључним органима Стејт департмента, Пентагона, па и у Конгресу, све мање је лица која су градила своје каријере на југословенским ратовима и кадрова који су заслепљени једностраном представом о улози и значају српског политичког фактора у Европи. Видећете, чак ни учесници тих догађаја попут Џоа Бајдена више немају исту перцепцију као деведесетих, јер је и Србија данас много снажнија и битнија него тада”, објашњава Рајић за „Политику”.

Трећи и најважнији моменат је тај што је дошло до промене америчке перцепције Хашима Тачија и других припадника самозване ОВК, али и српског и албанског политичког фактора у целини, што  је „дугогодишња и мукотрпна политичка офанзива председника Вучића”. Србија, каже, напокон лобира у Вашингтону. Имамо мрежу људи и код републиканаца и код демократа која је спремна да закуца на свака врата и дође до сваког одговора. Срби напокон, оцењује он, не кукају над светском неправдом него иду догађајима у сусрет.

Американцима, како наводи Дејан Милетић, није потребно да се поред свих проблема које имају, везују за неке злочинце и неуспео пројекат. „У САД то никога не интересује да би  на томе стицао неке поене. Однос према Косову није питање на коме би се градио кредибилитет америчке политике. То је за њих тотално споредно и неинтересантно питање. За Бајдена је оно било интересантно у време када се то добро плаћало и када је било снажно лобирање, а антисрпска кампања врло популарна и оправдавала све оно што је чињено. Сада то више није агенда. Сада се тражи како са Србима сарађивати”, сматра Милетић и додаје да се политичка реалност променила и да свако ко држи до јачања позиције САД мора да узме у обзир нове чињенице па тако и оне које се односе на  Тачија.

Политика