Александар Лукашенко је поново једини озбиљан кандидат на изборима у Белорусији. На шестим председничким изборима помогла му је Централна изборна комисија елиминисањем двојице опозиционих противкандидата с великом подршком бирача. Али, ови потези су подстакли сумњу да би његова победа могла већ сада да се назове „Пировом”, јер је бескрупулозним акцијама против опозиције пробудио незадовољство народа и забринутост утицајних држава, па је општи закључак да се Лукашенко „преиграо”.

Ипак, Лукашенка, који успешно одржава равнотежу између Запада и Русије, могло би да спаси и све агресивније мешање у побуну опозиције – и то уколико и они претерају. Зато је Лукашено већ неколико пута упозоравао да „им неће помоћи ни Мајдан ни револуције”. Посланик Европског парламента и шеф Комисије за односе с Белорусијом Роберт Бедрон затражио је увођење санкција Лукашенковом „режиму” и примену нове стратегије према Белорусији. Одговорајући на питање да ли избори у Белорусији могу бити мирни, он је одговорио: „Не, неће бити мирни, јер је активност цивилног друштва и опозиције неупоредива с ранијом”.

До сада невидљива опозиција у Белорусији је организовала масовне протесте у више градова, а у нередима је приведено око 250 демонстраната. Изборна комисија је потврдила Лукашенкову кандидатуру и одбацила пријаву Виктора Бабарике с образложењем да се бивши директор „Белгаспром банке” од 19. јуна налази у притвору и да се против њега води кривични поступак под оптужбом за изношење 430 милиона долара и „прање новца”. Бабарика, кога у Белорусији оцењују као кандидата „руских олигарха”, најавио је оспоравање одлуке Централне изборне комисије пред Врховним судом. Међутим, нико не полаже наде у то да би одлука суда могла да буде другачија: што због слутњи да суд не ужива аутономију, што због тога што је кандидат који је у кратком року прикупио око 425.000 потписа (четири пута више него што је потребно) – „опасан противник”.

Бивши амбасадор у САД и оснивач успешног парка високих технологија Валериј Цепкало такође је елиминисан: од 160.000 потписа комисија је прихватила мање од половине – само 75.000. Цепкало је на слободи. Кандидатура блогера Сергеја Тихановског одбијена је јер није лично потписао кандидатуру у просторијама комисије, пошто је био (и сада је) у притвору због демонстрирања против интеграције Белорусије с Русијом. Кандидат који је лансирао слоган „Зауставимо бубашвабу” постао је познат тек пре неколико месеци. Околности су довеле до тога да његова супруга Светлана Тихановска, 38-годишња домаћица, преузме његову листу и потписе за кандидатуру. Бизарности целог случаја доприноси и то што се Тихановска, према властитом признању, никада није занимала за политику, а гласала је само једном у свом животу – и то за Лукашенка. Незапослена аполитична домаћица постала је најозбиљнији противкандидат „последњем европском диктатору”, како га називају западни медији, који сада предност у ношењу ове титуле дају Лукашенку у односу на мађарског премијера Виктора Орбана.

Изборни штабови Тихановске, Бабарика и Цепкала одлучили су да удруже снаге, што би могло да доведе до уједињавања опозиције око јединог озбиљног кандидата који је на слободи. Истина, на званичној листи налазе се још три кандидата, са различитим проевроским и проруским опредељењима, али они немају значајну подршку нити утицај.

Против Лукашенковог предизборног хаоса огласили су се САД и ЕУ, али је он одговорио да не прихвата „проповеди о демократским вредностима западних земаља”. Званична Русија је уздржана. „Не показујте нам прстом како да живимо”, рекао је Лукашенко, поновивши реченицу коју су само пре неколико дана већ изговорили Орбан и лидер странке Права и правде Јарослав Качињски: први је одговорао на најаве повезивања расподеле буџета ЕУ са владавином права у земљама чланицама, а други на западно мешање у недавне председничке изборе у Пољској.