Високопречасном протојереју Гојку Перовићу

Изразито ка добру окренути, оче Гојко, имам потребну дозу оптимизма да ће ово моје обраћање имати смисла гледе заузимања заједничких ставова по питању којим ћу се бавити у овом писму. Више пута, у разним приликама, усвајао сам ваше савјете, као н.пр. каквим доласком на Иванова Корита да пошаљемо поруку режиму и управи полиције да се не одричемо тамошњег храма Светог Преображења Господњег, светиње која је трпећи напад, тада, прије више од пола деценије, најављивала будућу угроженост свих наших светиња. Усвајао сам ваше савјете личне природе, према њима се у приватном животу усклађивао, и било ми је на корист. Баш због свега овога сматрам да бих се од потребног пријатељског односа од вас удаљио када не бих рекао ово што сам кренуо да кажем с овим писмом.

Нисам се јавно бавио овом темом за вријеме литија, иако се она тада појавила, као питање,

које ће, кад тад, приспјети да на њега дајемо одговор. Да сам је тада отворио вјероватно бих   био  оптужен, од некога, да заустављам, или покушавам да заустављам, покренуту позитивну и значајну енергију, народну, изражавану кроз литије. Према том народном кретању имам и ја такав однос, и осим тога што је за мене позитивно и значајно видио сам и величанственост у њему а и имало је силе, која, да је у марту коришћена и каналисана друкчије, изгледно ми је, да би се ми, данас, налазили у другим околностима. Но ово неће бити тежишна тема овог мог јавног писма већ ће то бити познате ваше ријечи, оче Гојко, оне: ,,нема нама молитве без њих..." Они из те реченице, ако је неко можда није чуо, су најекстремнији и најострашћенији следбеници антисрпске, идеологије, који су се, не тако давно, скупили на Цетињу да би нам, пријетеће, поручили да ће, по цијену сукоба, настојати да спријече литије на Цетињу. Ето сада ћу се бавити том темом и сматрам да нећу штетити литијама, напротив, боље је да то сада прођемо него онда када литије, можда, буду опет кренуле.

Ово је моје јавно писмо, вама, оче Гојко јер другачије не би било боље, за вас, за све нас и за мене.

,,Нема нама молитве без њих"! Ми њих знамо, или, се варам? Нису ли то већином следбеници антицрквене НВО т.зв. ЦПЦ? Ако, сви од реда, не иду на бајања која организује поменута НВО, зар не дају, сви предност овој антицрквеној НВО, која није нешто више од обичне секте, предност над једином светом саборном и апостолском Црквом, која овдје у Црној Гори, када је о њој ријеч, дјелује као Српска Православна Црква? Како да нема нама молитве без њих? Они сада нису православни. Надам се да ћемо се сложити око тога. Како да протумачимо да нама нема молитве без њих? Да нама нема молитве без њих, док не постану православни и док, рецимо, не дођу и учествују у

Литургијама са нама и у литијама? Мени то, оче Гојко, није баш нешто изгледно. Има ли неко пророштво по којем ће се они одрећи свог обитавања у антиправославном збирању? Нема, ако сматрате да гријешим исправите ме. Па и све да се то чудо, велико, једном и деси, они сада нису са нама. Ми смо сада без њих. Када нама не би било молитве без њих онда нама не би било молитве ни сада, при доласку на Литургије, јер смо, на молитви, или ,,покушају" молитве, без њих. Надам се да ће, ипак, код вас надвладати супротно становиште па макар вас неки, или многи, хвалили због поменуте изјаве, јер можда имају склоности ка романтичарским погледима.

Мој поглед је да не требамо да везујемо успјех своје молитве за било шта што није извјесно. Христос је рекао ,,Не бој се мало стадо" није рекао нема вама молитве без фарисеја, садукеја или законика. Он упућује на то да је успјех молитве могућ и да га у питање не може довести то оће ли неко, са стране, остати вољно опредјељен за непокајање, дакле вољно супротстављен молитви коју би Бог благословио. Дакле ако Христос упућује на то да је успјех молитве могућ ми би требали да избјегавамо поруку због које би некоме успјех молитве могао да изгледа немогућ.

Осим тога црквено предање, учење и канони нам говоре да не требамо да имамо заједничку молитву са неправославнима. Можемо да им желимо добро али кад идемо на заједничку молитву идемо на њу са православнима, не и са неправославнима. Тако да би доследно инсистирање на поруци ,,нема нама молитве без њих" могло да нас одведе у нешто што би се могло именовати као дукљаноцентрични екуменизам.

Када вам већ пишем, поред основне теме писма, којом сам се претходно бавио, осврнућу се и на један интервју, од прије неку годину, који сте дали Дарку Шуковићу за његову емисију. Рекли сте да је црква у Црној Гори, неки вијек била самостална. Нисам чуо да сте рекли да је самостална била против својег избора, услед наметнутих, од окпатора, околности. Ово би требало рећи поготово у Шуковићевој емисији, пошто знамо да је склон да користећи се фрагментираним презентовањем криви слику историје. Рекли сте, у истој емисији, прво, да црква у Црној Гори, за све који знају шта је аутокефалија није била никад аутокефална. Потом сте рекли  да, пошто водитељ користи израз аутокефалија у смислу помињане самосталности, да ћете му рећи да је црква у Црној Гори била аутокефална. Дарко Шуковић свјесно и злонамјерно употребљава израз аутокефалија за оно што није то, зато му нисте требали снисходоти на поменути начин, није било мјеста за икономију.

Из свега реченог, као закључак, би могла бити порука, која оставља више простора за оптимизам: Има нама молитве без њих!

Александар В. Павловић