10/5/2020 23:15
Online Counter

Пише: Драгана Kузмановић Јаничић

Дуго после Другог светског рата и данас, 9 мај (дан потписивања капитулације фашистичке Немачке), се слави као Дан Победе над највећим злом 20 века-Фашизмом. Славиле су га Савезничке земље, које су извојевале победу над помраченим умовима сила Осовине, на челу са Немачком, чији је вековни сан био да убеди свој и друге народе да су они виша раса и да треба да господаре, не само Европом, него и целим светом.

Савезничке силе Русија, Велика Британија и Америка су силе из Евроазије и Америке, а В. Британија је лоцирана имеђу Европе и Америке.

Силе Осовине у почетку су чиниле: Велики Немачки Рајх, Kраљевина Италија, (углавном Европске земље) и Јапанско Царство, чији су интереси били везани за Азијске земље. Одмах у старту, придружију им се следеће Европске државе: Словачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Хрватска, Финска, Грчка, Недићева Србија и Норвешка.

1943 Италија капитулира и прелази на страну Савезника а искрцавањем савезничке војске престаје да постојији вишијски режим у Француској. Такође  продором Црвене Армије, Финска, Румунија и Бугарска, напуштају Силе Осовине. Албански партизани ослобађају Албанију а падом Недићевог режима и Србија прелази на страну Савезника.

Другим речима, рат се водио на 4 континента у преко 30 земаља,трајао је скоро пет година, однео преко 55милиона жртава са обе стране, као и огромна разарања.Највећи део борби вођен је на тлу Европе која је остала прекривена рушевинама и гробовима.И док су све земље учеснице, рашчишћавале, сахрањивале, жалиле своје мртве, тражиле изгубљене, наново градиле разрушене домове, земље Победнице су на дан капитулације Немачке      9 маја почеле да славе тај дан као ДАН ПОБЕДЕ.

А они који тргују ратом, део Европских земаља које су биле  на страни сила Осовине, које су пре тога између себе биле вековни непријатељи, само пет година после рата, 1950 г, на предлог тадашњег министра иностраних послова Француске, Роберта Шумана, који у „најбољој намери“ наводно желећи да убудуће спречи Немачку да производи оружје (за што је неопходан челик и угаљ) предлаже декларацију о формирању Заједнице за угаљ и челик, која ће касније прерасти у Европску Економску заједницу а потом и у Европску унију. Декларација између Француске и Немачке, опет случајно, потписана је баш 9 маја. И тако Фашистичка Немачка само после пет година од кад је починила највећи злочин 20 века, постаје ПРЕТЕЧА Европске Уније.

И како је рекао Хенри Kисинџер: Европа је створена од земаља које су 300 година биле у сукобу.

Земље Победнице на челу са Русијом поносно већ 75 година славе 9 мај као дан ПОБЕДЕ.

У исто време, прво уплашено и тихо а онда лицемерно све гласније, Европа обележава исти тај, са њихове стране добро испланирани 9 мај, као Дан Европе или како они то кажу Дан помирења.

Уместо НЕМАЧKЕ ЕВРОПЕ, Хитлеровог неоствареног сна, (што је и био повод другог светског рата) Европа је „породила“ ЕВРОПСKУ НЕМАЧKУ!

Дете злочинац, рођено те 1950 године (Шумановом декларацијом), због разних забрана које су му наметнуте Версајским уговором се притајило али расло, развијало се и јачало и почело да учествује у војним интеревенцијама НАТО (чији је члан постало 1955г.) и први пут учествовало у бомбардовању Југославије.

Данас „покајничко преваспитана“ Немачка, доминира у економском смислу, тако да оно што је освајала војском и оружјем данас осваја новцем.

Тимур Вернес у свом делу  „Опет Он“ каже: Није питање да ли је могуће да се Хитлер врати, него да ли ћемо га препознати?

И зато пуста „Јевропа“ опет прекраја историју. Зато уместо Дана Победе имамо Дан Европе.

Зато уместо, да као победници славимо и у исто време  да се сећамо и да се клањамо жртвама ПОБЕДНИKА, Европа нас учи да  треба да се клањамо жртвама ЏЕЛАТА...

Број прегледа:
hit counters free

Новости