– Никола је живио као јунак и умро као јунак. Нема човјека на свијету који је више учинио за своју земљу него што је то учинио Никола Каваја и увијек је говорио да је Србин из Црне Горе. Прошао је најтрновитији пут који може да прође патриота, рекао је Милош Маринковић Карађорђевић, на сахрани Николе Каваје, прије 11 година.

Никола Kаваја, најпознатији ловац на Јосипа Броза, отео је 1979. године авион у Сједињеним Америчким Државама са намјером да се у Београду обруши на зграду Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

Србин, рођен у Пећи, успио је да у авион на лету између Њујорка и Чикага, 20. јуна 1979, унесе двије бомбе у пивским флашама, везаним за ноге, и неколико штапина динамита у торби, пријетећи да ће авион дићи у ваздух. Од америчких власти тражио је да из затвора ослободе попа Стоиљка Kајевића.

На аеродрому у Чикагу, Kаваја је ослободио путнике и све чланове посаде, осим пилота, копилота и једног детектива. Kајевић је, међутим, одбио да буде ослобођен.

Истовремено, пилот је Кавају одвезао у Ирску, која га је изручила САД, гдје је осуђен на 40 година робије.

У затвору је одлежао 18 година, од 1979. до 1997, када је пуштен на условну слободу.

Тврдио је да је неколико пута покушавао да убије Тита и да је радио као плаћени убица ЦИА, али је портпарол те америчке агенције то негирао.

– Подигао сам у ваздух шест југословенских представништава. ЦИА је за све то знала. Једино сам их понизио кад сам отео „боинг 747“ да бих спасио Kајевића из истражног затвора, рекао је српски командос.

– Да ли ви можете да замислите да сам био у самици 20 година? У Алкатразу сам био осам и по година, испричао је Kаваја 2007. године.

– Милошевићу замјерам само једно. Био је комуниста, умро је као комуниста, а по мом мишљењу, продао је Србе преко Дрине, изјаснио се Kаваја.

– Ја сам ултранационалиста. Kајем се се само шта нисам био много драстичнији према српским издајницима, ријечи су Каваје пред крај живота изговорене у скромном стану на Дорћолу.

По повратку у Србију, 1. априла 2003. године, ухапшен је у акцији “Сабља“.

Умро је у 10. новембра 2008. године у свом стану у Београду, а по сопственој жељи, сахрањен је на Цетињу.